Све има свој почетак и крај. По боји родног листа требало би да смо озбиљни људи и тако треба да се понашамо. Сви проблеми борачке популације би требало да су ријешени до сада, сем понеког специфичног случаја који би се могао појавити и након толико година. Ми тренутно још нисмо ни на почетку да ствари системски ријешимо.

Одговорно тврдим да борачки додатак није рјешење проблема борачке популације! Борачки додатак ће на крају можда бити највећи проблем, а не рјешење. Свакодневно сам у контакту са борцима и људи ме зову за познанике, комшије, рођаке који имају већи додатак од њих а ратишта видјели нису. Борачка организација Републике Српске је извршила притисак да сви борци добију додатак да би на тај начин прикрила хаос који су направили фабриковањем лажних бораца. Они су ти који су дали мишљење за сваку особу у том „списку“ да је била борац. Кажем списку јер то не може никако бити регистар бораца, у регистру бораца се морају налазити борци!

Е сад, ни овај пут се ово не може завршити без нас. Многи очекују да се регистар бораца сам среди или да га среде они који су га и напунили лажним борцима. То једноставно није могуће! Сви ми заједно морамо пронаћи модел како пречистити регистар! Морамо бити спремни погледати се у лице и лажнима јавно рећи да су фалсификатори. Уколико то нећемо онда треба престати причати о правима бораца.

Ветеран

Стaри војник, ислужени војник, стари ратник.
Увек је са мало пара, а са много поноса.
Увек крив и свима дужан. Кратко слављен и дуго заборављен.
Много зноја за мало доброг.

Велико поштење и велико богатство никада не иду заједно.
Јесте ли видели богатог војника?

Част је наша имовина.
А њихова? А ваша ?
Приче свих ислужених војника су потпуно исте само су времена друга.
Док пуцњава траје, док се гине, руши и брани, сви војника дворе и Бога моле.
Када невоље прођу а војник остари, нико га не зарезује.
Војник је крив за све поразе, а ОНИ заслужни за све победе.
Они наплате победе, а војник плаћа за поразе.

Колико држава нема слуха за ратне ветеране покушаћу вам појаснити једном малом причицом из живота.
Мој покојни пунац је био ратни војни инвалид, ампутирана му је нога испод кољена, РВИ III. категорије.

Нећу вам овдје писати о његовом рањавању те ратне ’92.године и кроз какву је голготу прошао након тога. Колико је крви изгубио, колико сати је путовао до прве озбиљније медицинске помоћи, транспорту у Београд и сл. О томе ћу писати неком другом приликом.

Након свих тих невоља дијагностификован му је карцином желуца септембра 2018. године, оперисан у новембру те године и кренуо је на хемио терапије. Борио се ко лав, није кукао да нам не би био терет, покушао је из битке са опаком болешћу изаћи као побједник.
Република Српска се сјетила ратних војних инвалида и 05.феб.2019. године усвојила Правилник о поступку и начину остваривања права на ослобађање плаћања путарине број :02-LXII-8865-1/19 од 05.02.2019.године.
Чим је чуо за то, обрадовао се и у пар наврата ме питао: „Када ћемо отићи до Лакташа да извадим ту картицу?“.

Обећавао сам му да ћемо отићи. Нисам схватао колико му је важна 🫤 Та картица је за њега била привилегија коју је стекао својим ранама и губитком ноге.

Једног дана, иако већ тешко болестан назвао ме је и рекао: „Ишао сам с бабом и извадио картицу за аутопут“.
Тај једини пут је прошао „Деветим јануаром“. Прошао је дионицом Лакташи-Кладари.

Преминуо је 05. јула 2019. године. Фотографију коју је приложио за ту картицу смо „искористили“ за његову посмртницу.
Они који кроје законе никада неће схватити колико су правим патриотама битна права и привилегије.

Та привилегија се не мјери новцем.
Ми нисмо ратовали за паре!

У Рјешењу пише:

• Име и презиме, адреса, ЈМБ, признаје се право на мјесечни борачки додатак по основу ангажовања у рату у зони борбених дејстава у трајању од хх мјесеца и хх дана
• Право на борачки додатак из тачке 1. диспозитива рјешења признаје се од 01.10.2023. године па надаље док постоје Законом прописани услови
• Основицу за обрачун мјесечног борачког додатка утврђује Влада Републике Српске
• Престаје право на годишњи борачки додатак са 31.12.2022. године из разлога што исто лице не може истовремено остваривати право и на мјесечни и на годишњи борачки додатак

Пише још ту понешто, али мени су и ове три тачке довољне да видим да ово није системско рјешење.

Не интересује мене то уопште, јер ја нисам ратовао за паре!

Мене више интересује шта пише у Меморандуму који је Влада потписала са Борачком. Ко је Борачка, у чије име потписују и шта је уопште Меморандум тј. какву нам законску сигурност пружа. Интересује ме и ово: „док постоје Законом прописани услови“. Којим Законом и који услови. Исто тако није ми јасно како може престати право на годишњи борачки додатак са 31.12.2022. године? Поред тога, каква је математика примити један или два мјесечна додатка или један годишњи? Нисам се упуштао у ту рачуницу.

Ал’ ајд, није ни битно. Интересује ме шта пише у Меморандуму?

Озбиљни смо људи, дужни смо да се озбиљно понашамо према популацији коју представљамо!

Свједоци смо свакодневно да се у јавности појављују неозбиљни појединци „забринути“ за положај борачке популације. Кренули су са лицитацијом о износу борачког додатка, а данас су се већ упустили и у лицитацију колико се лажних бораца налази у Регистру категорисаних бораца.

Магична цифра за те „борце“ је број 7.(седам). Не знам да ли је Лото седмица пресудна за то, али они траже баш 7. марака по мјесецу учешћа у рату. Кажу да у регистру има баш 70.000 лажних бораца.

Гледајући са стране то изгледа само неозбиљно. Међутим , медијски наступи таквих шарлатана могу бити врло опасни и никако наивни. Свима нам је јасно да положај бораца у друштву није ни близу мјеста које заслужују тј. далеко је од тога. Борци треба да имају права и привилегије и слажем се да једна од тих привилегија буде изражена и у новцу, али се никако не слажем да новац буде сатисфакција за учешће у рату. Када кажем права и привилегије онда мислим да се борци-ветерани у овој држави морају осјећати поносно и привилеговано, ја се не бих осјећао ни поносно ни привелеговано да борачки додатак буде и десет марака по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава.

Ја нисам ратовао за паре!

За разлику од политичких шалабајзера који се овом проблематиком баве само да би се додворили својим партијским вођама и код њих изнудили неку од политичких кандидатура, ми се овим питањима бавимо веома озбиљно и аргументовано. Довољно је само да нам кажете своје основне податке и добићете одговор да ли вас има у Регистру бораца. Не значи то да јесте борац, али потврђује нашу озбиљност да вас имамо у евиденцији за разлику од ових који свакодневно лупетају бројке које постоје само у њиховим главама. И нигдје више.

Тражимо права и привилегије само за праве борце!

Много је права и привилегија које би држава борцима могла дати, набројаћу само нека: потпуно бесплатно лијечење, субвенција за електричну енергију, да буду ослобођени плаћања путарине и паркинга, кориштења јавног превоза …

Не требате дати, само немојте узети!

Све ово горе набројано и многа друга права и привилегије би учинила да се осјећамо поносно и привилеговано.

Република Српска ја наша Отаџбина, резверну немамо!

Све док то не схватимо не можемо очекивати да нам буде боље. Република Српска није власништво било које странке, породице или појединца!

Република Српска је Отаџбина свима нама!

Колики нечовјек и лицемјер требаш бити да дођеш у Народну скупштину Републике Српске у униформи славне Војске Републике Српске, а свима је познато да је за њега рат завршен ’94. године?!

Да ли он уопште зна колико је припадника Војске Републике Српске погинуло од ’94. до краја рата?

Не могу му написати господине, а још мање поштовани али га молим у моје лично име и у име свих мојих сабораца који смо у рат отишли са деветнаест година и били до краја рата, да се окане ћорава посла и престане са исмијавањем и понижавањем часних учесника рата који су носили ту униформу.

Та униформа треба да се поштује и данданас и не знам откуд ти уопште храброст да је обучеш када си у вријеме када је рат појачавао интензитет отишао у радну обавезу и спасио своју гузицу?!

Не прави циркус са часним борцима и не представљај се да си оно што ниси!

За гласове се бори како знаш, али немаш право да се представљаш као неко ко се бори за права бораца јер ти то ниси!

Да је Закон о правима бораца праведен, тебе и такве попут тебе не би препознао као борце нити би био категорисан као борац већ би евентуално могао бити учесник рата.

Док је рат нема прече ствари од одбране Отаџбине!

СУТРА ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ У БЕОГРАДУ

Сутра, уторак 17. октобра 2023. године у 17.00 часова, биће откривен споменик армијском ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу у Београду.

Споменик ће бити откривен у оквиру музеја посвећеног бесмртном Чича Дражи, који ће сутра удружење Наша Дрина и Борачка организација Србије и Српске отворити на месту где се налазила Дражина кућа у Београду (Брегалничка 24).