Правда за Републику Српску! 🟥🟦⚪

Многи нам замјере то што смо учествовали на контра митингу и кажу да смо тада обукли партијски дрес и ставили одређену партију изнад интереса Ветерана Републике Српске. Са ове временске дистанце се неке ствари много боље виде и доказали смо да је тим за који играмо Република Српска и да ми не мијењамо дресове све ове године. Наш дресови изгледју овако:

Ево сад јавно питам шта је био циљ „Правде за Давида“? Да ли је циљ била било каква правда или нешто друго? Свима је данас јасно да је то био пријекат који је требао да направи нове фаце у политици. И направио их је! Циљ је био да направи лидере, али у томе нису успјели до краја. Било је тада махања неким доказима, стиковима, оптужби овога и онога .. Једина ствар која је тада успјела је та да су неки појединци на тој причи добили велики број гласова и врло брзо заборавили сву причу о „правди“ и несрећној судбини тог младића.

Ветерани Републике Српске се не баве политиком, ми само штитимо оно што смо штитили животима, штитимо и бранимо Републику Српску која је за нас важнија и од нас самих. Ми смо једини који желе и правду и ред! Није довољно само узвикивати слоган и радити по свом. РАТКО ЈЕ БИО НАШ КОМАНДАН И ЗА НАС ЈЕ ХЕРОЈ! Свако ко сматра другачије нама није пријатељ.

Да не дужим. Знамо ми да сви имају своје фаворите и ми вам их нећемо оспоравати, али ниједан политички субјект нема право да својата наше удружење, јер наша странка је Република Српска. Појединци су направили удружења преко којих покушавају да остварују политичке циљеве, а крију се иза борбе за права бораца – ветерана али и они су прочитани као и „правда и правде“. Не покушавајте нас увући у ваше блато.

Позивамо саборце да обавезно изађу на изборе и гласају за своје кандидате. Имајте на уму да је Република Српска важнија од свих нас!

ЖИВЈЕЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА!

Чему се надамо?

Чему се надамо када овакве јунаке забораљамо?

Колико нас зна нешто о момку са фотографије??

Новић Перица из Доње Илове (Прњавор) рођен 16.10.1972. године од оца Миливоја и мајке Милице је јунак који је 02.05.1992. године живот дао да би ми и наши потомци живјели!

О том голобрадом младићу нећете скоро ништа наћи на интернету и штампаним или електронским медијима, осим можда име и презиме и да је погинуо као редован војник ЈНА у Сарајеву.

Перица је био припадник 4.бВП, већ је одслужио редован војни рок али је како је рекао „остао да помогне војницима у окружењу“. Погинуо је од непријатељског рафала тог 02.05.1992. године око 17. часова бранићи Команду 2. ВО

Не знам да ли треба уопште напомињати да је ЈНА у том моменту била једина легитимна оружана сила на територији БиХ, да је напад на Команду 2.ВО класичан терористички акт и да за тај злочин још увијек нико није одговарао.

Све то и не боли, колико боли заборав. Заборав и јесте наш највећи непријатељ! Од заборава морамо бар покушати спасити овог јунака, али и све друге јунаке, његове и наше саборце који су дали све што су имали. Дали су животе, да би ми живјели. Није ми намјера ни да заборавим оне који су случајно преживјели и борбу наставили до краја. Борбу до краја су наставила и два рођена брата Перице Новића. Отац Миливоје је умро 2012. године, никад не прежаливши смрт сина Перице.

Заслужује ли овај јунак бар да се нека улица по њему зове? Да ли је он херој Одбрамбено-отаџбинског рата или је то резервисано само за учеснике неких других ратова?

Почивај у миру јуначе и хвала за све што си учинио за нас!

Најмање што можемо учинити за тебе је да те помињемо, да помињемо твој херојски чин, чојство и јунаштво које си показао и да ти свијећу упалимо.

Новић Перица, 4.бВП

Култура сјећања изнад заборава!

Заборав! Заборав сам по себи није посљедица сенилности, болести или једноставно заборавности. Заборав у нашем случају је непоштовање властитих јунака и њихових јуначких дијела. По мени се то граничи са злочином, јер заборавити такве јунаке је злочин према генерацијама које долазе. Остаће ускраћене информацијом да су такви људи уопште постојали. Немамо право на заборав!

Отргнимо од заборава, нашег највећег непријатеља, успомену на све те див јунаке које су дали све што су имали да би данас имали Републику Српску. Причајмо својој дјеци, унуцима и генерацијама које долазе о свим тим људима, о њиховој херојској борби и надљудским напорима. Причајмо о мученицима који су погубљени у најстрашнијим мукама, причајмо о погинулим саборцима али и оним који су случајно преживјели и све те страхоте рата носе у себи као живе ране. Не може то урадити било који појединац, било која власт или политичка партија него морамо сви ми заједно. Култура сјећања је то што можемо и морамо урадити за њих, за нас и за будуће генерације!

Не смијемо заборавити наше жртве, стратишта нашег народа и херојску борбу!

Добровољни даваоци живота!

Ниједног момента не желимо да негирамо, умањимо или вагамо допринос политичара и политике у стварању Републике Српске, али се с правом питам зашто они негирају или покушавају умањити допринос случајно преживјелих бораца у стварању и очувања Републике Српске?!

Можете да нас не волите, да вам нисмо симпатични али не можете бјежати од чињенице да без нас не би било Републике Српске.

Случајно преживјели борци-ветерани су најзаслужнији што данас имамо Републику Српску. Да није остао бар један жив и непријатељу, ватром из рова, давао до знања да је иза њега Република Српска не би нас ни било данас на овим просторима и Републици Српској.

Теажимо права и привилегије за те људе!

Тренутно је актуелан Закон о обавезној здравственој заштити о којем се води расправа у НСРС. Тражимо да се у Закон поред осталих категорија које се тамо налазе, партиципације ослободе и случајно преживјели борци-ветерани јер смо били добровољни даваоци живота за Републику Српску!

Уколико сте искрени према нама, додајте то у нацрт!

Култ ратника.

                                                                                  КУЛТ РАТНИКА

 

Од почетка људског постојања  ратник је заузимао најзначајније мјесто у социјалној љествици сваке  друштвене заједнице. Ратник – ловац  је у првобитној заједници , ловом обезбјеђивао храну и бранио заједницу  од нападача било које врсте. Значи ратник је представљао  физичку, интелектуалну а самим тим и социјалну елиту. Заједница без обзира које врсте без ратника не би постојала. Уништити ратника значи уништити заједницу. На такав начин уништава се и држава и народ. Ратник је био статусни симбол а у народу је стваран култ ратника којим су ветерани бивши ратници остваривали бенифиције и повлаштеност у друштву  наспрам они који нису били ратници. Мој србски народ за сва своја страдања у задњим вјековима може да захвали рушењу култа ратника. Србски политиканти су глави џелати култа ратника у Србском народу. Знајући да су заузели позиције које не заслужују србски политиканти  су на све могуће начине понижавали и обезврјеђивали србске ратнике гледајући и њима највећу опасност по власт коју држе. Послије Великог рата србски политиканти на челу са Николом Пашићем су максимално понизили и обезвриједили србског ратника који је био побједник  у рату а велики губитник у миру. ЗА сва страдања у другом свјетском рату од Јасеновца па надаље крив је Никола Пашић са својим политикантима. За наук будућим србским ратницима,  по завршетку другог с. рата Тито је на основу статусног симбола борца и култа ратника освојио и деценијама држао власт. По завршетку отаџбинског рата  1992- 1996 србским ратницима десило се нешто много страшније него ратницима Солуна и Кајмак- чалана, лажима и пропагандом проглашени су ратним злочинцима. Не да нисмо заслужили бенифите и привилегије него треба да будемо пресретни што смо слободни. Ни србски политичари, ни србски политиканти заједно са комплетно србском интелектуалном елитом  нису се баш претргли у одбрани србских хероја и ратника. Понижења, исмијавања а не ријетко и оптуживања од србских умјетника и интелектуалаца. СВЕ ОВО НАВЕДЕНО ЈЕ УСЛОВИЛО И ДАЛО МОГУЋНОСТ, НОВУ ШАНСУ  ЗА СТВАРАЊЕ НОВИ ЈАСЕНОВАЦА.

Пише: Милан Кузмић, ратни ветеран последњег рата, пјесник и патриота.

Вријеме је …

Не можемо рећи „вријеме је да причамо о истинским херојима“, јер вријеме да се прича и пише о тим јунацима било је сваког дана од момента њихове погибије.

Јесте можда болно и непопуларно разликовати и издвајати смрт било којег саборца, али истине ради и генерација које долазе морамо означити саборце који су погинули у нападу на непријатељски ров, оне који су погинули од митраљеског рафала, оне који су погинули бранећи ров од оних који су погинули у саобраћају, несрећним случајем или неким другим околностима. Често имамо ситуације да су баш ти који су херојски погинули гурнути у страну и скоро им се за гроб не зна.

Један од свијетлих примјера је Спомен соба у Требињу гдје су јасно наведене околности страдања!

Исто тако, сматрам да је погрешно створена „прича“ да су погинули и рањени саборци створили Републику Српску, јер то просто није могуће и не може бити тачно. Да није остао један борац и ватром из рова, непријатељу давао до знања да је иза њега брањена територија, данас не би било Републике Српске! Без обзира на све жртве! Исто тако, морамо поштовати случајно преживјеле борце који су изгурали рат до краја, јер су сигурно за све те године имали прилику побјећи и придружити се дезертерима.

Поново се враћам на погинуле и рањене саборце чију жртву никако не желим да умањим, али наглашавам да на ствари морамо гледати реално и без лажи.

Морамо вратити достојанство српског војника и официра, а то можемо само истином и заједно. Појединац сам не може ништа, али добро организована група може много. Сложно, братски и без подјела морамо до својих заслужених права и привилегија. Одбацимо предрасуде и станимо у исти строј.

Води, слиједи или се склони!

Без нас не би било Републике Српске, без обзира на све жртве!

Појединци су толико безидејни и не презају од било чега да остваре своје политичке амбиције. Ристо Јефтић је школски примјер лажова и преваранта. Покушава од себе направити „нешто“ блатећи друге, а ниједан квалитетан властити приједлог рјешења нема већ константно краде туђе. Отишао је толико далеко са лажима да већ више пута испаљује да је на његов захтјев формирана Радна група која је урадила анализу стања и предложила мјере за побољшање стања у области борачко-инвалидске заштите. Поставио бих му једно логично питање: Како мајсторе ниси био члан те Радне групе, ако је формирана на твој захтјев?

Настојим на све могуће начине да се не ваљам у том вашем блату, али заиграли сте се рођаци па ћу изгледа морати да се бавим вама и објавим шта вам је крајњи циљ.

Не можете своје политичке амбиције остваривати преко леђа оних које су све политичке опције неправедно гурнуле у страну, а то су борци-ветерани!

Одговорно тврдим да је Радна група означила проблеме борачке популације и у оквиру усвојених мјера ради на побољшању стања. Први пут је неко скренуо пажњу на случајно преживјеле борце-ветеране који су најзаслужнији што данас имамо Републику Српску. До сада се брига о борачкој популацији сводила на бригу о породицама погинулих сабораца и РВИ, док су случајно преживјели неправедно гурнути у страну и заборав.

Без ових људи не би било Републике Српске, без обзира на све жртве!

Без обзира што појединци додатно збуњују саборце злоупотребљавајући сличност у називу удружења, ми се бавимо системским рјешењима проблема и не хвалимо се тиме, јер није за похвалу да ми то требамо радити након толико година. Нисмо политички обојени, нема нас због тога у медијима јер због својих активности и ставова не одговарамо ни позицији ни опозицији.

Наша странка је Република Српска!

Идемо даље!

Борци гдје су вам саборци?!

Како је постала пракса да се народни посланици приликом преноса сједница НСРС бусају у прса ко је био већи борац, одлучио сам да се позабавим њиховим учешћем у Одбрамбено-отаџбинском рату. Ускоро ћу објавити резултате те анализе и једном заувијек ставити тачку на то. Раније сам позивао на то да се појединци не представљају лажно али није дјеловало. Анализа се неће бавити политиком и ко је која политичка опција него искључиво егзактним подацима из регистра. Очекујем подршку грађана да ми пишу о ономе што они знају о појединцима.
Хвала.

Одликовања

За 2019. годину:

  • Број одликованих бораца – лична права: 2652
  • Број корисника по основу одликованих погинулих бораца – породично право: 11.801

Број корисника накнаде одликованом борцу је 14.453

Укупан износ средстава за исплату Накнада одликованим борцима за 2019. годину исплаћен је 25.12.2020. године у износу од 3.531.048,71КМ

Сви добро знамо да ово није ни логично ни праведно. Исто тако знамо да ова цифра није мала, а знамо и случајеве да су се одликовања дијелила на састанцима у команди по оној: „Ко је ближе ватри, боље се и огреје“

Одликовање треба да представља част и привилегију, а не новчану надокнаду!

Сједница НСРС или циркус?

Мислим да је дато довољно времена народним посланицима да се уозбиље и почну радити свој посао! Велика већина посланика у тој највећем законодавном тијелу понаша се најблаже речено неодговорно! Једни јер глуме шерете, а други јер свe вријеме тај циркус нијемо посматрају. Не бавимо се политиком, али то више и није политика па због тога смо себи узели за право да их опоменемо и натјерамо да раде посао за који су плаћени.

Кап која је прелила чашу је последња сједница и тачка 20. која се директно односи на борце, популацију коју представљамо. Колико су им стварно важни случајно преживјели борци-ветерани показали су тиме што је сво вријеме док је вођена расправа по овој тачки од 83. посланика увијек било присутно 15-16 !? Поред тога, тема су били борци а нико од удружења од јавног значаја за Републику која су и акредитована да присуствују сједницама НСРС није био позван. Причало се о Извјештају Радне групе, а нико од удружења и организација које су радиле у тој Радној групи није позван тј. није му дозвољено да присуствује. Нећу ни спомињати да је Чубриловић себи дао за право да позове само неко удружење које ништа није радило по том питању, али га представља Чубриловићев бивши партијски колега. Ваљда имају планове за даље партијско дјеловање и партијске борце. Не знам да ли требам напоменути и да је најгласнији у “борби” за права бораца био народни посланик који борац IV. кат. а који је у вријеме најжешћих борби у периоду од 01/10/1993 до 01/08/1995 године имао посла преча од одбране властитог огњишта. Данас му пуна уста бораца и како се он као борац I.кат одрекао борачког додатка. То је исто када бих ја изјавио да се одричем посланичког додатка.

Нећу се бавити њима него рећи пар ствари за које је заслужна Радна група, а прошле су неопажено.

Искључива заслуга Радне групе је што 9270 сабораца који су у стању социјалне потребе, а млађи су од 60 година има од 01/10 мјесечни борачки додатак умјесто годишњи или тачније саборац (борац I. категорије) које је до сада на годишњем нивоу имао 140 марака сада има 960. Не кажемо ми да је то довољно, али тврдимо да је помак. Нећу писати колики у процентима јер се не бавимо бројевима већ људима.Исто тако за самозапошљавање бораца је акционим планом било предвиђено 3. милиона или 250 бораца и 50 дјеце поргинулих бораца, а на крају је пласирано додатних 10. мил. или реализовано за 116 дјеце погинулих бораца и преко 1000 бораца.

Знам ја да многима ове бројке не значе ништа али све то је резултат заједничког рада свих организација и удружења од јавног интереса и ресорног министарства.

Буџет за борачко-инвалидску заштиту је први пут изашао на 11% укупног буџета Републике (до сада је био 7-8%)