Рјешавајте нагомилане проблеме!

Став Ветерана Републике Српске је да не коментаришемо рад других удружења него да наш рад говори о нама. Трудићу се да се и у овом тексту не бавим другим организацијама него да изнесем чињенице.

Радна група коју је оформило ресорно министарство, а с циљем да утврди стање у области борачко-инвалидске заштите је у анализи потврдила да ниједно рјешење о категоризацији није донешено супротно мишљењу БОРС-а, што значи да укупан број категорисаних бораца производ лошег и неодговорног рада БОРС-а! Треба бити искрен до краја и рећи да је управо ова организација изједначила оне које нису били борци или су били дезертери са правим борцима и јединим херојима последњег рата. Комплетну анализу и приједлоге мјера за побољшање стања можете погледати на линку испод.

Анализа стања

Данас та иста организација тражи репрезентативност у представљању борачке популације. С правом се питам на основу чега?

Да настави производити борце, јер им то добро иде? Данас у регистру има 205.606 живих категорисаних бораца.

Апелујем на надлежне да ни не помишљају да их још више привилегују јер би то сигурно била кап која би прелила чашу. Умјесто тога бавите се Приједлогом мјера за побољшање стања у области борачко-инвалидске заштите које је предложила Радна група,а усаглашене су од свих организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата које имају јавни интерес.

Поред тога појављују се политичке партије које борцима обећавају куле и градове, а борци им требају само док не дођу на власт. Неке групе грађане које се представљају као странке су отишле толико далеко да предлажу већ давно предложене преднацрте Закона о правима бораца који су ископирали са наше странице. Преднацрт смо у виду Иницијативе предали фебруара 2017. године и можете га погледати на нашој страници http://www.veteranisrpske.org

Према томе, предлажемо институцијама да из прашине свог немара и небриге за борце изваде наше иницијативе у којима смо им понудили рјешења. А критичарима да нас не критикују на бази наших идеја које копирају, него да понуде неку своју идеју и бар једном буду оригинални.

Држава апсурда!

Generalni sekretar Veterana Republike Srpske, Aleksandar Nedić kaže da su svjesni da za ustavne amandmane moraju glasati i delegati SDA, ali da oni ne odustaju od inicijative.

  • Mi smo u obrazloženju naše inicijative naveli da je borba koju je vodila Republika Srpska u vrijeme proteklog rata na ovim prostorima bila i ostala isključivo Odbrambeno-otadžbinski rat kako bi se spasila i sačuvala Republika Srpska, njen narod i građani. Usvajanjem našeg amandmana samo se u ustavno-pravnom smislu potvrđuje i legitimiše ta istorijska činjenica, čime se ni u kom pogledu ne atakuje na bilo koji narod, bilo koje njihovo pravo, niti se vrši diskriminacija bilo koga – kaže Nedić.

Kada se ima u vidu raspodjela ustavnih nadležnosti između BiH i entiteta, ističe on, jasno je da ova pitanja spadaju u isključivu nadležnost entiteta i da se predloženim amandmanom ne krši bilo koja odredba Ustava BiH.

  • Što se tiče procedure, svjesni smo da su za usvajanje našeg ustavnog amandmana potrebni glasovi bošnjačkih, odnosno delegata SDA u Vijeću naroda RS. Ukoliko oni, prema očekivanju, budu protiv, to će dodatno pokazati u kakvom apsurdu od države živimo, jer će ispasti da oni protiv čije politike smo se borili danas odlučuju o našem statusu – kaže Nedić.

Овако ми то предлажемо.

ОДБРАНА СТЕЧЕНИХ ПРАВА ПО ЗАКОНУ И ЛИЧНИ ДОПРИНОС  УНАПРЕЂЕЊУ ИСТИХ

Полазећи од чињенице да све борачке категорије своја права по закону остварују на основу Регистра  произилази да је ово кључни документ који треба редиговати у складу са стварним учешћем и доприносом стварању и одбрани Републике Српске.

У циљу правде и правичности у остваривању стечених права Радна група предлаже Влади Републике Српске доношење:

                 УРЕДБЕ О ОДБРАНИ БОРАЧКОГ СТАТУСА И ПОПУНИ СОЦИЈАЛНЕ КАРТЕ БОРАЦА ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОГ РАТА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА КАО ОСНОВНОМ ДОКУМЕНТУ ЗА ПРИЈЕДЛОГ НОВОГ ЗАКОНА ИЛИ ИЗМЈЕНА И ДОПУНА ПОСТОЈЕЋЕГ ЗАКОНА НЕ УМАЊУЈУЋИ СТЕЧЕНА ПРАВА ПО ПОСТОЈЕЋЕМ ЗАКОНУ!

  1. Сваки носилац породичне инвалиднине на основу погибије члана уже породице, ратни војни инвалид, борац и логораш има право на јавну одбрану свог статуса и стечених права по постојећем Закону о правима бораца.
  2. Одбрана статуса се врши пред Општинском односно градском комисијом коју чине представници Организација насталих из одбрамбено-отаџбинског рата /по један члана/ уз обавезно присуство представника Одјељења или Одсјека за борачко инвалидско-борачке заштите локалне заједнице /без права гласа/, те једног члана ранга ратног команданта бригаде до нивоа команданта батаљона /са правом гласа/. У општинама са мање од 1000 становника овај члан комисије може бити и ранга командира чете или командира вода /са правом гласа/. У ову комисију ће по једног члана са правом гласа делегирати и Полицијске Станице са подручја Града и општине. Односно Станична одјељења у малим локалним заједницама. Представник полиције може бити сваки припадник са пуним ратним учешћем без обзира на чин и ранг у току рата!
  • Свој статус борца прво бране чланови комисије! Члан Комисије који не може одбранити  статус борца прве категорије, не може бити члан Комисије!
  • Приступање одбрани свог стауса право је и обавеза сваког члана из члана I. ове Уредбе! У изузетним случајевима /одсуство због рада у иностранству, пресељења ван територије Републике Српске, спријеченог кретања због болести, одбрани статуса може приступити и замјенско лице са овлаштењем потписаним од носиоца права! Овлаштење мора бити овјерено личним потписом носиоца права истовјетним као на личној карти или пасошу. Овлаштења потписана и електронском поштом у којој је скениран потписани лични документ носиоца права узеће се као ваљана у доказивању статуса!
  • Неодазивање одбрани статуса лично или путем овлаштене замјене сматраће се одустајањем од стеченог статуса или признањем да је статус који се остварује стечен на нелегалан начин!
  • Сваки носилац права из члана 1 ове Уредбе при одбрани свог статуса има право, али не и обавезу да попуни социјалну карту која се налази у прилогу ове Уредбе! Социјалну карту попуњава уколико сматра да је он лично или његова породица тешког материјалног стања и да заслужује посебну бригу Републике Српске за његову егзистенцију или егзистенцију његове породице!
  • Чланови комисије носиоцу права исто могу потврдити и одмах по виђењу носиоца или његовог овлаштеног пуномоћника уколико га сви познају и да су једногласни у чињеницама из постојећег рјешења о категоризацији! Такви носиоци права, по својој жељи могу, али не морају попунити социјалну карту за себе и чланове свог домаћинства.
  • Носиоци права који су сигурни у чињенице свог постојећег рјешења одбрану свог статуса могу остварити и путем видео позива на било који број телефона члана комисије под условом да разговору и идентификацији присуствују сви чланови комисије који ће својим потписима потврдити да је носилац права одбранио своје стечено право!
  • Одбрани свог стеченог права могу приступити и они борци који из било ког разлога нису регулисали свој статус као што и носиоци права који из било ког разлога више не желе то да буду могу потписати и овјерити  изјаву о одрицању права без обавезе навођења разлога од одрицања права.

Ови носиоци права немају обавезу одзиву на јавну одбрану свог статуса.

Овај пута борци ВРС!

Волио бих када би ми неко могао појаснити зашто појединцим у градским и општинским Борачким организацијама сметају представници Ветерана РС у комисијама везано за Јавни позив ресорног министарства? Чланови комисије само прегледају да ли је саборац који је конкурисао предао све тражене документе и ништа више!

Да ли им смета што ће ово први пута бити транспарентна помоћ  борцима ВРС у стању социјалне потребе, а не страначким борцима?

Тешко је имати став!

Наша борба траје и одустати нећемо!

Ми смо још у фебруару 2017. године предали у НСРС Иницијативу са 3000 потписа, која још увијек купи прашину у фиокама НСРС. Сматрамо да ће народни посланици коначно схватити важност уставног амандмана који смо предложили.

Покушавају нас копирати појединци у жељи да буду „важни“ али ипак остају само копија.
Тешко је имати став, бити оригиналан и доследан!

Подржите нас у настојању да вратимо достојанство српским борцима који су неправедно запостављени од државе коју су стварали, бранили и одбранили.

Морам рећи!

Поштовани саборци,

Имам обавезу као члан Радне групе који је учествовао у изради Јавног позива да се огласим. Од свих проблема бораца-ветерана ја лично као и организација коју сам представљао, Ветерани Републике Српске акценат смо ставили на случајно незапослене борце у стању социјалне потребе. Сматрам да је то први пута да је неко уопште скренуо пажњу на те људу! Појединци су то погрешно изгледа разумјели јер то није никаква надокнада или награда за учешће у рату него искључиво социјална мјера. Сам критериј ко може добити ту помоћ све говори. Не знам и није ми јасно зашто једну хуману идеју покушавамо на сваки начин оцрнити. Питам се гдје нам је нестала солидарност и братска слога? У рату смо дијелили последњу конзерву и залогај хљеба, а данас нема у нама ни трунке те солидарности 😦

Покушаћу да кратко појасним:

  • Старосна граница до 60 година је због тога јер борац након навршених 60. година има мјесечни борачки додатак
  • Укупна примања до 207,00 марака јер борац који испуњава услове за старосну пензију, а има 15. година стажа (рачунајући “ратни” стаж у дуплом трајању) и као такав не испуњава минимум за пензионисање стиче право на пензију од 207,00 марака
  • Укупан износ примања до 520,00 марака за домаћинство јер је то износ најниже плате
  • Да не посједује више од пет хектара земље (да не би стимулисали и оправдавали нерад)

Услови за пријаву по позиву јесу ригорозни из тог разлога да бисмо издвојили људе који су стварно угрожени. Од броја пријављених зависиће врста и обим давања, тј. да ли ће бити једнократна или мјесечна као и сам износ.

Морам напоменути да сама пријава не изискује никакве трошкове, саборци предају само копију личне карте а све остале потребне документе прибављају службено локалне заједнице.

Позивам све саборце да покушамо бити солидарни и братски се понашамо, да не уносимо политику и у ову социјалну мјеру као што је мјешамо у све.

Покушајмо бар овдје бити браћа и саборци, а не страначки војници.

Ја лично нисам припадник ниједне странке јер их не разликујем. Данашње странке се само разликују по боји дреса што се тиче односа према борцима и по мом личном мишљењу највећи кривац за овакво стање борачке популације је СДС. Они су након рата имали снагу да нас борце прогласе за „Титине партизане“, да забране да дезертери могу управљати јавним предузећима и много тога другог. Нису то урадили и на тај начин дали овим другима (ПДП,СНСД ..) који су вршили и врше власт након њих, крила да и даље пишају по нама. Нису то урадили јер су њихова дјеца били дезертери и као „студирали“ за вријеме рата, па након рата засјели у директорске фотеље. И умало да заборавим да напоменем да сам и ја лично деведесетих био члан тог покрета које сада критикујем. То су чињенице и ништа друго.

Вјерујте да сам ово радио из најбоље намјере, али се сад дебело питам да ли за борце треба било шта радити?!

Александар Недић, ген. сек. Ветерана РС

Није ни поштено, ни праведно!

Можда вам дјелује да смо одустали? Вјерујте да често и пожелим да дигнем руке од свега и одустанем али онда сам себи поставим питање:

Да ли је поштено да диверзант и извиђач који је 93. године напунио 18 година и изрешетан на Грабешкој Висоравни буде борац шесте категорије, а спонзор који је нафту куповао по 1,2 КМ у Србији а продавао по 5 КМ у Крајини и одвоји тону за превоз тих истих извиђача до те висоравни, буде борац прве категорије?

Није ни поштено ни праведно и нећемо одустати!

Никада се нећемо помирити са овако накарадно урађеном категоризацијом и никада се нећу помирити да је Одбрамбено-отаџбински рат изњедрио само једног хероја када сам их ја сам упознао десетине! Нажалост свакодневно нас у тишини напуштају као да су били обични људи.

А нису! Били су и остали надљуди и људине!

ПРИЧА О МАГАРЦУ И ЊЕГОВОЈ СИЈЕНКИ.

Мој професор логике, Милан Ковачевић из Београда, почињао је своје часове увијек причама којима би нама студентима одржао пажњу: Сјећам се многих, али испричаћу вам само једну. Каже професор Ковачевић на самом почетку часа: 
– Данас ћу вам причати о држави са логичког становишта!Ми студенти већ зијевамо и у амфитеатру гдје се предавање држи и свако вади своје новине и чита испод клупе. Неко налакћен после ноћне журке почиње и буквално да спава.

Онда професор одједном каже:- Била два пријатеља која су живјела на два краја пустиње и један је другом дошао на три дана у госте. Дошао је на магарцу и остао у гостима таман три дана. Након тог је позвао пријатеља у узвратну посјету што је овај радо прихватио. (студенти су лагано дизали главе и остављали новине да саслушају причу о магарцу и пријатељима) И онда, наставио је професор:-Власник магарца је гостољубиво понудио пријатељу да он мало јаше а да власник иде пјешке што је пријатељ наравно радо дочекао. Међутим, – наставља професор – Власник се скрио у сијенку магарца а госта је на магарцу сунце жестоко пржило. Гост на магарцу је брзо схватио да се власник магарца налази у бољој позицији и да му је лакше јер га сијенка магарца заклања од сунца. Зато је и он сишао са магарца и покушао да се угура у сјенку магарца и заштити од сунца. Али сијенка је, на жалост могла да прекрије само власника који је ту сијенку већ заузео.- Зашто си сишао са магарца кад сам ти га већ дао да не идеш пјешке и зашто се сад гураш у његову сијенку. – љутну се власник магарца.- Јеси ми дао магарца, али је теби боље у сјенци на овом сунцу.- Дао сам ти магарца, али не и његову сјенку. Према томе или иди на магарца или се врати кући. Не дам ти и сјенку и магарца. Нешто и мени мора остати.Tу је професор Ковачевић направио дугу паузу, а онда рече: „Е то вам је та прича“Ми студенти се згледасмо ништа не схватајући, да би неко добацио:- И шта даље би професоре?
Не знам шта је даље било, али знам драги моји студенти, да ви као будући интелектуалци на моју тему о ДРЖАВИ спремни сте да спавате а да причу о МАГАРЦУ И ЊЕГОВОЈ СЈЕНЦИ слушате отворених очију и отворених уста. Зато је будућност наше Државе врло упитна.

Написао је ово Душко Вукотић 19. децембра 2014. године, а нама је и данас од приче о држави важнија прича о магарцу и његовој сјенци 😦

НЕКАД СМО ВАМ БИЛИ ПОТРЕБНИ!

Преко наше кичме је све створено, а ми се понашамо као да није. Неко мора да јавно упозори и неко мора да упсли свјетло у мраку, ради свих нас,па чак и ради оних који нас не воле. Због спорости која нас окружује, посебно у институцијама система,они више покушавају одложити неголи стварно ријешити све тежи и тежи проблем. Ми морамо реаговати на било који начин и скренути пажњу на себе до понуде адекватног рјешења! Ако су нам узели прошлост за наше учешће које је било часно и поштено, не смију нам узети будућност и будућност наше дјеце! Неизвјесност је све већа и већа,притиснута бременом кризе и лошим односом према држави и нама самима. Изгледа да је наша крилатица и даље: „Од чега ти је умро комшија? Вјеруј ми, не знам од чега је живио!“ Нас највише уништва систематски лични и породични однос и бенефиције које неко неопрвдно користи! Зато и јесмо ту гдје јесмо! Ми смо се борили у рату и страдавали,а други само користили а данас ти исти неће да запосле ниједног борца,инвалида или члана њихове породице, па чак ни уз услов да добију одређени подстицај у новцу! Иако јасно у закону стоји да приоритет при запошљавању имају лица учесници рата… Тај закон се не поштује, јер нема казнених одредби! У том смислу институције система би требале у што скорије вријеме радити на томе, како би имали законску основу за утуживање и обарање конкурса, као и да се одређени пословни субјекти и јавна предузећа адекватно казне за непоштовање закона, а са друге стране да се заштитимо од бахатог понашања послодаваца! Многима је данас теже него икад’ чак теже и од ратних година! То је на жалост сурова и болна истина,јер је реалност далеко од онога што смо прижељкивали! Морамо бити одлучни у захтјевима за бољи друштвени положај и равноправан статус, а не себични лицемјери! Ми смо последњи који би требали да указују на неправилности,јер други који су изабрани и за то плаћени морају да мисле о томе. Али смо ми први којих се то тиче и редовно страдамо први као и увјек.МОРАМО ПОКАЗАТИ више способности, самопоштовања, уважавања, саборности, јер без тога нам нема пристојнијег живота! А тога пристојнијег живота је све мање за часне истинске и поштене патриоте и родољубе! Ми морамо захтијевати праведнију расподјелу, много више реда и рада, јер смо у свеопштем хаосу дошли до просјачког штапа!

НИЈЕ МОГУЋЕ НАПРАВИТИ НОВЕ ВРИЈЕДНОСТИ И ПРОМЈЕНЕ НА СТАРИМ ГРЕШКАМА, ПОГРЕШНИМ ПРИСТУПИМА И ЗАБЛУДАМА!

МИ ПРЕЖИВЈЕЛИ ТРАЖИМО МНОГЕ ОДГОВОРЕ!

Извор: Ратни ветерани Невесиња

Брат за брата!

Свакоднено смо свједоци како се разни политички субјекти „убише“ од бриге за борце. Просто не знаш коме је више стало да борци живе у изобиљу, а свакоднено нас у тишини напуштају они који су за Републику Српску дали све а заузврат нису добили ништа. Невидљиви хероји умиру у неимаштини и биједи!

Разни шарлатани и манипулатори обећавају куле и градове, а лично сматрам да би нам узели и ово што имамо чисто да би оправдали то што они и чланови њихових породица нису имали петљу да с пушком у руци стану на браник Отаџбине.

За борце се не могу борити политичари!

За своја права, привилегије али и обавезе се морамо борити искњучиво ми борци. Требамо бити реални и тражити оно што је тренутно реално и могуће. Није нескромно ако кажем да смо ми, Ветерани Републике Српске успјели причу о случајно преживјелим борцима-ветеранима вратити у институције.

Не дозволимо да „политика“ стално уноси подјеле међу борце. Не дозволимо да други скрећу пажњу на наше саборце који тешко живе јер њима они служе само у маркетиншке и манипулативне сврхе. Саборцима којима је потребна помоћ Република Српска мора помоћи, а не било који појединац.

Морамо бити ту брат за брата иако више нема рата!