Ниједног момента не желимо да негирамо, умањимо или вагамо допринос политичара и политике у стварању Републике Српске, али се с правом питам зашто они негирају или покушавају умањити допринос случајно преживјелих бораца у стварању и очувања Републике Српске?!

Можете да нас не волите, да вам нисмо симпатични али не можете бјежати од чињенице да без нас не би било Републике Српске.

Случајно преживјели борци-ветерани су најзаслужнији што данас имамо Републику Српску. Да није остао бар један жив и непријатељу, ватром из рова, давао до знања да је иза њега Република Српска не би нас ни било данас на овим просторима и Републици Српској.

Теажимо права и привилегије за те људе!

Тренутно је актуелан Закон о обавезној здравственој заштити о којем се води расправа у НСРС. Тражимо да се у Закон поред осталих категорија које се тамо налазе, партиципације ослободе и случајно преживјели борци-ветерани јер смо били добровољни даваоци живота за Републику Српску!

Уколико сте искрени према нама, додајте то у нацрт!

Не можемо рећи „вријеме је да причамо о истинским херојима“, јер вријеме да се прича и пише о тим јунацима било је сваког дана од момента њихове погибије.

Јесте можда болно и непопуларно разликовати и издвајати смрт било којег саборца, али истине ради и генерација које долазе морамо означити саборце који су погинули у нападу на непријатељски ров, оне који су погинули од митраљеског рафала, оне који су погинули бранећи ров од оних који су погинули у саобраћају, несрећним случајем или неким другим околностима. Често имамо ситуације да су баш ти који су херојски погинули гурнути у страну и скоро им се за гроб не зна.

Један од свијетлих примјера је Спомен соба у Требињу гдје су јасно наведене околности страдања!

Исто тако, сматрам да је погрешно створена „прича“ да су погинули и рањени саборци створили Републику Српску, јер то просто није могуће и не може бити тачно. Да није остао један борац и ватром из рова, непријатељу давао до знања да је иза њега брањена територија, данас не би било Републике Српске! Без обзира на све жртве! Исто тако, морамо поштовати случајно преживјеле борце који су изгурали рат до краја, јер су сигурно за све те године имали прилику побјећи и придружити се дезертерима.

Поново се враћам на погинуле и рањене саборце чију жртву никако не желим да умањим, али наглашавам да на ствари морамо гледати реално и без лажи.

Морамо вратити достојанство српског војника и официра, а то можемо само истином и заједно. Појединац сам не може ништа, али добро организована група може много. Сложно, братски и без подјела морамо до својих заслужених права и привилегија. Одбацимо предрасуде и станимо у исти строј.

Води, слиједи или се склони!

Како је постала пракса да се народни посланици приликом преноса сједница НСРС бусају у прса ко је био већи борац, одлучио сам да се позабавим њиховим учешћем у Одбрамбено-отаџбинском рату. Ускоро ћу објавити резултате те анализе и једном заувијек ставити тачку на то. Раније сам позивао на то да се појединци не представљају лажно али није дјеловало. Анализа се неће бавити политиком и ко је која политичка опција него искључиво егзактним подацима из регистра. Очекујем подршку грађана да ми пишу о ономе што они знају о појединцима.
Хвала.

Мислим да је дато довољно времена народним посланицима да се уозбиље и почну радити свој посао! Велика већина посланика у тој највећем законодавном тијелу понаша се најблаже речено неодговорно! Једни јер глуме шерете, а други јер свe вријеме тај циркус нијемо посматрају. Не бавимо се политиком, али то више и није политика па због тога смо себи узели за право да их опоменемо и натјерамо да раде посао за који су плаћени.

Кап која је прелила чашу је последња сједница и тачка 20. која се директно односи на борце, популацију коју представљамо. Колико су им стварно важни случајно преживјели борци-ветерани показали су тиме што је сво вријеме док је вођена расправа по овој тачки од 83. посланика увијек било присутно 15-16 !? Поред тога, тема су били борци а нико од удружења од јавног значаја за Републику која су и акредитована да присуствују сједницама НСРС није био позван. Причало се о Извјештају Радне групе, а нико од удружења и организација које су радиле у тој Радној групи није позван тј. није му дозвољено да присуствује. Нећу ни спомињати да је Чубриловић себи дао за право да позове само неко удружење које ништа није радило по том питању, али га представља Чубриловићев бивши партијски колега. Ваљда имају планове за даље партијско дјеловање и партијске борце. Не знам да ли требам напоменути и да је најгласнији у “борби” за права бораца био народни посланик који борац IV. кат. а који је у вријеме најжешћих борби у периоду од 01/10/1993 до 01/08/1995 године имао посла преча од одбране властитог огњишта. Данас му пуна уста бораца и како се он као борац I.кат одрекао борачког додатка. То је исто када бих ја изјавио да се одричем посланичког додатка.

Нећу се бавити њима него рећи пар ствари за које је заслужна Радна група, а прошле су неопажено.

Искључива заслуга Радне групе је што 9270 сабораца који су у стању социјалне потребе, а млађи су од 60 година има од 01/10 мјесечни борачки додатак умјесто годишњи или тачније саборац (борац I. категорије) које је до сада на годишњем нивоу имао 140 марака сада има 960. Не кажемо ми да је то довољно, али тврдимо да је помак. Нећу писати колики у процентима јер се не бавимо бројевима већ људима.Исто тако за самозапошљавање бораца је акционим планом било предвиђено 3. милиона или 250 бораца и 50 дјеце поргинулих бораца, а на крају је пласирано додатних 10. мил. или реализовано за 116 дјеце погинулих бораца и преко 1000 бораца.

Знам ја да многима ове бројке не значе ништа али све то је резултат заједничког рада свих организација и удружења од јавног интереса и ресорног министарства.

Буџет за борачко-инвалидску заштиту је први пут изашао на 11% укупног буџета Републике (до сада је био 7-8%)

Можете да нас не волите, па чак и мрзите али морате признати да се појавом људи у смб мајицама и модификованом ознаком Војске Републике Српске на прсима, прича о проблемима случајно преживјелих бораца-ветерана Одбрамбено-отаџбинског рата вратила у институције Републике Српске!

У Републици Српској постоји неколико удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата која су од јавног интереса за Републику Српску и имају исти формално-правни статус у Републици Српској, а то су следећа удружења,организације или савези:

• Борачка организација Републике Српске
• Републичка организација продица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила
• Савез ратних-војних инвалида Републике Српске
• Ветерани Републике Српске
• Организација ампутираца „УДАС“
• Савез логораша Републике Српске
• Организација старјешина Војске Републике Српске

Понављам, свака од горе набројаних има исти формално-правни стаус у Републици Српској!