Српски војник

Prosečan srpski vojnik imao je 26 godina, ali je zbog teškog života na selu, a naročito usled ratnih okolnosti, delovao starije od svojih savezničkih vršnjaka. Poreklom je bio iz manjeg mesta u unutrašnjosti koje je retko napuštao čak i radi odlazaka u obližnja sela. Bio je izuzetno ponosan na svoje seljačko poreklo i često ga je isticao. Ovo je zapravo jedna karakterizacija srpskog vojnika na koju često nailazimo i u savezničkim ratnim dnevnicima.
„Bio je sin seljaka i nije se trudio da liči ni na šta drugo“, zapisao je britanski ratni novinar na Solunskom frontu Hari Kolinson Oven.
Celog života bavio se zemljoradnjom i bio je samo jedan od sinova koje su njegovi roditelji poslali u rat. U kući su pored roditelja na njegov povratak čekali supruga i dvoje do troje dece mlađe dobi, jer se srpski vojnik već u svojim ranim dvadesetim ostvario u ulozi supruga i oca. Živeo je u porodičnoj zadruzi sa tri generacije i sam je proizvodio većinu stvari neophodnih za život. Posedovao je osnovno ili najčešće nikakvo obrazovanje. Srpski vojnik je sujeveran i tradicionalista. Posebno je sujeverje bilo njegov snažan pokretač, duboko ukorenjeno u svakodnevnom životu jednostavnih ljudi sa sela. Tako ne uzima dragocenosti sa tela ubijenog bugarskog vojnika, nosi amajliju koju mu je majka dala ili komad tisovine od kojeg je napravio krstić, veruje u snove i tumači ih, slavi slavu čak i tokom povlačenja, kao i velike hrišćanske praznike dok je u rovovima. Osim toga, izbegava žene tokom rata, čvrsto verujući da one donose nesreću i da na frontu ginu oni koji „imaju novac ili pred borbu opšte sa ženama“. Zasigurno je bio jedini Evropljanin na Solunskom frontu koji se – i pored svog bola koji je osećao prilikom operacije – protivio primanju anestezije (čak i kada je postojala u zalihama, što nije uvek bio slučaj), verujući kako ona može da mu skrati život za nekoliko godina.
Srpski vojnik je pobožan i veruje u božju pravdu; veruje da će kazna stići neprijatelje za zločine koje čini u okupiranoj Srbiji, kao i jevrejske trgovce u Solunu koji profitiraju na ratnoj nesreći. Doživeo je tri mobilizacije, gotovo neprekidno ratuje od 1912. Zna za koga se bori, nosi sliku svoje porodice koju rado pokazuje svojim saborcima. Iskusan je i hrabar borac, odlično se snalazi u bliskoj borbi. Pokazuje veliku izdržljivost i, baš kao što i Cvijić opisuje dinarski tip čoveka, srođen je sa prirodom u kojoj se oseća kao na svom terenu, izložen je kiši, snegu i velikim vrućinama, dok leti najviše voli da spava pod vedrim nebom.

Izvor: Nemanja Najvirt

Дјеца јунаци!

РОГАТИЧКИ РАТНИ ХЕРОЈ - АЛЕКСАНДАР АЦО ОБРАДОВИЋ (20.04.1976 - 13.07.1992)

РОГАТИЧКИ РАТНИ ХЕРОЈ – АЛЕКСАНДАР АЦО ОБРАДОВИЋ (20.04.1976 – 13.07.1992)

Као што Озрен има Споменка Гостића, а Требиње Александра Маслешу, који су са 16 година положили своје животе као најмлађи борци Војске Републике Српске у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату, тако и Рогатица има свог Александра Ацу Обрадовића, који је погинуо са тек навршених 16 година као најмлађи борац Рогатичке бригаде и један од најмлађих бораца ВРС.Све је почело уз први позив рогатичким Србима да је дошло стани-пани и да се морају бранити породице, куће, имања, Српство…Иако се то по годинама старости на њега није односило, Ацо се не слушајући молбу мајке Петре и оца Пере (обоје покојни) придружио старијим комшијама из свог Мокрог Луга, Дробнића и околних села испод Рогатице.Пошто војску није служио, распоређен је да буде уз куваре, далеко од првих линија.Од првог доласка у јединицу Ацо се није био мирио са својим распоредом. Све је мање био уз куваре, а све више са борцима који су били на првим линијама.Тако је пред једну борбу против тзв АрБиХ из Брчигова, ратни командант бригаде Рајко Кушић, у постројеној јединици пред посљедњи договор за враћање окупираних српских села, у строју примјетио Ацу.-“Како се зовеш и колико ти је година“?! упитао га је командант.-“Александар Обрадовић и имам 16 година“. одговорио је Ацо.Наређујем да изађе из строја јер он у борбу не може, био је одречит командант Кушић.Пошто се старјешинска, посебно у ратним условима не коментарише и одбија, наредба је требала бити извршена.Али, на жалост није било тако…Ацо није могао поднијети да не крене у борбу и кришом се придружио борцима на линији према Брчигову.13.07. 1992 на Јаћену код села Дуљевац, група бораца Рогатичке бригаде се на трактору враћала са линије. Налетјели су на засједу у којој је смртно рањен Предраг Рајак, а рањени Миле Милутиновић, Кале Милинковић и Александар Обрадовић.Иако рањен у ногу Ацо је успио да отпуже неких 500 метара од мјеста тог кобног догађаја, покушавајући да се домогне првих српских кућа у Дуљевцу. Онако изнемогао и са пушком у руци, наслонио се на једно дрво и услијед губитка крви преминуо.Сљедећег дана су га пронашли његови саборци.Постхумно је одликован Медаљом заслуге за народ.Нека је вјечна слава свим палим борцима Војске Републике Српске, а посебно дјечацима који су умјесто играчака узели пушке и кренули у одбрану своје Отаџбине!

извор: фб-милош вук божић

Писмо једне Лане!

Отворено писмо једне Лане! Лана није обична дјевојка, Лана Танасијевић из Требиња је ћерка нашег погинулог саборца, јунака одликованог Медаљом заслуга за народ и човјека који је живот дао за Републику Српску! Свако онај ко мисли да су дјеца наших погинулих сабораца сама и без заштите се грдно вара. Сви ми, случајно преживјели смо ту да станемо испред њих!
Не иза њих него испред њих! Оканите се ћорава посла и поштујте дјецу наших погинулих сабораца ма ко да сте!

Писмо Лане Танасијевић из Требиња преносимо у цјелости:

JA NEĆU BITI KAO MOJ TATA!!! 💔

Neću dati život fukarama da bi mi poslije urinirali po djeci oni koji misle da je njihov skuplji!
Neću vam dati život, a znam da bi mi ga rado uzeli i meni i mojoj porodici!
Neću onima koji su gladni tuđe muke, suza i krvi, dozvoliti počasne paljbe dok izražavate lažna žaljenja!
Nećete me odlikovati „zaslugama za narod“ dok mi djecu stavljate na crne liste i uzimate im zalogaj iz usta… I to znam da bi!
Nećete me „zatrpati“ da bi mi djeca sutra, radi zdravog razuma bila proglašavana neprijateljima nečijih fotelja!
Ja ću po treći put u izbjeglištvo, radi progona do sad najgoreg od svih.
Ja ću dezertirati da se vratim kad vas stigne moja i kletva mnogih pravednika!
Ali neću to raditi vašoj djeci što vi radite drugoj, jer se ipak zna razlika između onih žednih tuđe muke i onih koji se saosjećaju.
E pa ja ću se saosjećati ovaj put.
Sve se u meni cijepa što nije znao da je „pao“ za budućnost u kojima pošteni hodaju u strahu kao zombiji, dok ih devijantni drže kao taoce. (svaka sličnost je de facto).

JA NIKAD NEĆU BITI KAO MOJ TATA!!! 💔

On je bio veliki, a veliki stradaju!
Ja nisam velika! Ja sam mala i neću dati život za fukaru!
Moj patriotizam je moja porodica, koju neću da ostavim bez zaštite, okrnjenu da im radite ono što radite jedinici moga oca. Od nasilja, mobinga, „disciplinovanja“ od strane bolesnih umova i pokvarenih duša, mi je dužnost da ih sklonim. Makar prognani, nigdje neće ovako patiti… Jer svjež vazduh nije tamo gdje je čist, a i smog je dobar kad vas ne guše.

JA NIKAD NEĆU BITI MOJ TATA!!! 💔

Zato što najbolji uvijek stradaju, a ja se opirem svojoj poniznosti, korektnost, poštovanju, hrabrosti, ljudskosti, jer neću da stradam od vaše ruke željne moje muke!
Hoću da preživim, da budem zaklon svojoj djeci kad budete pucali u njih, otimali im krov nad glavom i onaj zalogaj hljeba!
Da ih branim kad im ne budete dali mira i razboljevali kao što ste mene!

NEĆU TATA, NISI TREBAO NI TI!! 💔💔💔

ЧОЕ’K УЈЕО ПСА!

Данас, Ацо Недић и ја били код Вишковића! Дошли сви представници бораца.

Два сата приче о положају сабораца свих категорија!

И онда медији извјештавају како смо сјели и причали како влада обећава, а ми подржавамо!

Ниђе везе!

Обскурни протоколарни испљувци медија који немају везе са истином.

Кад год се вратим са оваквих састанака и погледам тв извјештаје, питам се, јесам ли уопште био на тим догађајима?!

А видим да јесам!

Једина права и истинита вијест са овог састанка јесте да је Вишковић на наш приједлог рекао: “ Министре, формирај радну групу са по једним представником из свих организација одмах и у року од деведесет дана припремите измјену Закона о правима бораца у цјелости или припремите измјене и допуне постојећег Закона! 
Рок 90 дана! 
И нема везе што је буџет испланиран. Постоје ребаланси буџета“!

Ово је кључни закључак данашњег разговора са врло разумним премијером и министром!

О томе ни ријечи ни на једном медију!

Без обзира на то!
Нико се неће извући!
Иде се у извршење онога што је речено и тачка. !!!

Нема предаје!

Изађите на изборе!

Свако од нас, ко је члан удружења Ветерани Републике Српске има неког свог политичког фаворита или чека да се појави, али ми као удружење не фаворизујемо ниједну странку. Наша странка је Република Српска!

Позивамо све политичке субјекте на фер и коректну борбу, нека грађани Републике Српске одлуче ко ће их представљати у локалним заједницама наредне четири године.

Локални избори 2020.

Свим политичким субјектима, који буду вршили власт поручујемо да ће са нама морати разговарати и учествовати у тражењу рјешења за побољшање статуса бораца – ветерана!

Позивамо наше чланство као и грађане да у што већем броју изађу на изборе, подрже своје кандидате како би то била стварна воља и избор већине грађана. Наш став је да би требало увести да гласање буде право и обавеза сваког грађанина.

Наша рука је братски испружена! 🤝

Ветерани Републике Српске од свог оснивања раде на системском рјешењу статуса бораца-ветерана, не прихватамо да су борци социјална категорија јер сматрамо да су заслужна, а ако Бог да и уставна! Свако ко је реалан и хоће да види рећи ће да смо управо ми, Ветерани Републике Српске вратили причу о борцима-ветеранима у институције Републике Српске.

Ја, лично сам сматрао да се проблемима бораца баве људи који су прије свега борци и патриоте и чекао да једног дана за рјешавање дођу на ред и случајно преживјели борци-ветерани. Преварио сам се у процјени! Ми никада не би дошли на ред.

Треба бити искрен и реалан па рећи да се Република на неки начин ипак одужила породицама наших погинулих сабораца као и нашим рањеним саборцима. Случајно преживјеле борце-ветеране нико није ни спомињао. Да ли смо криви што смо преживјели?

Случајно преживјели саборци су заборављени и одбачени од свих, све чешће се одлучују и да дигну руку на себе и тако прекрате муке. Да бар један борац Војске Републике Српске није остао жив не би ни било Републике Српске. Све док се чула пуцњава из рова непријатељ је знао да је ту борац који чува свој ров, село, општину, град и Републику.

Сама поправка статуса бораца-ветерана није нимало лак процес, јер се култ српског борца уништава годинама и то највише захваљујући онима који су сво то вријеме представљали борце. Нама не требају печенице, дрва за огрев и једнократна помоћ! Нама треба поштовање, живот достојан човјека и статус који заслужујемо.

За Ветеране Републике Српске све ово није прича од избора до избора и ми се не бавимо политиком. Свакодневно покушавамо наћи начина да бар мало побољшамо положај бораца-ветерана, нисмо задовољни односом ниједног од политичких субјеката према борцима-ветеранима иако су свима у предизборним активностима борци приоритет свих приоритета. У пракси то није тако! Наши захтјеви и иницијативе годинама чекају да дођу на ред. Стање се мора промијенити или нам не преостаје ништа друго до ванинституцијални вид борбе. Наш биолошки сат откуцава и политичарима поручујемо да је боље да будемо партнери и саговорници него непријатељи. Нас је немогуће поразити! 🎖🇷🇸🇷🇸🎖

Ми смо та екипа!

Ознака ВЕТЕРАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ је јако препознатљива и одмах на први поглед подсјећа на ознаку ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. Ми имамо свој знак, препознатљиве људе који нас представљају и чија имена нећете наћи на изборним листама за разлику од неких других који кријући се иза бораца настоје бити изабрани. Све ово за нас није прича од избора до избора него борба непрестана за права сабораца. Неки нас воле, неки нас мрзе али нас примјете и препознају сви! Ветерани Републике Српске имају зацртане и препознатљиве циљеве, док други покушавају копирати, присвојити и красти наше идеје и дјела.

Ветерани Републике Српске (ВРС)
Неки који настоје преко бораца-ветерана профитирати у политици.

ВЕТЕРАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ВРС

ВЕТЕРАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ су удружење учесника ратова од 1991. до 1995. године који су својим ангажовањем директно допринијели стварању Републике Српске, али и бранили  српски народ на територијама бивше СФРЈ од прогона и уништења.

За разлику од Борачке организације Републике Српске која окупља, осим истинских бораца и оне који су на  разне начине фалсификовали или купили своје учешће у рату донацијама и преварама, ветерани искључиво окупљају провјерене демобилисане припаднике Војске Републике Српске и МУП-а Републике Српске за које је извршена потпуна провјера о припадности јединицама ВРС или МУП РС, којима се знају команданти, командири и који имају своје истинске ратне саборце.

За разлику од БОРС-а, Ветерани Реублике Српске (у даљем тексту ВРС) окупљају и чланове својих породица а посебно воде бригу о својим потомцима.

ВРС баштини и чува аутентични округли знак Војске Републике Српске (на тробојци исписано име организације са крстићима између, баш као што је стајало и на знаку Војске Републике Српске). Удружење са јасном намјером баштини и скраћеницу „ВРС“!

Удружење је настало 26. маја 2012. године у Зворнику када су ВРС одржали своју Прву (Оснивачку Скупштину).

ВРС су судски регистровани по Закону о удружењима и фондацијама Републике Срспке са сједиштем у улици Видовданској 43 у Добоју и као такви посједују сву потребну документацију правног лица.

За разлику од других организација, савеза и удружења која се баве проблемима демобилисаних бораца, инвалида, чланова породица погинулих и несталих сабораца ВРС у свом дјеловању инсистирају искључиво на системским рјешењима за све истинске учеснике у борби за стварање Републике Српске, сматрајући појединачно рјешавање проблема ове популације погрешним јер оставља  пуно простора за фалсификовање и привилегије, те самим тим за неправедан однос друштва у мјерилима заслуга за настајање Републике Српске.

У том смислу на својој Другој Скупштини која је уједно била и изборна на Дан Ветерана, Видовдан 28. јуна 2014. године на Озрену, једногласно је усвојена Одлука по којој Ветерани Републике Српске морају бити Удружење од јавног интереса за Републику Српску како би се остварио основни предуслов институционалне борбе за основни програмски циљ: враћање достојанства припадницима ВРС и МУП-а РС као и члановима њихових породица изражено у достојној новчаној мјесечној надокнади за радно способне а незапослене или годишњој надокнади за запослене учеснике рата на годишњем нивоу и то 7 конвертибилних марака за сваки мјесец учешћа у рату. Тако би нпр. сваки демобилисаних а незапослени борац из ових српских ратних оружаних снага након извршене провјере о стварном учешћу у рату за 50 мјесеци учешћа остваривао 350 КМ сваког мјесеца а запослени борац у предузећу са већинским државним капиталом, управи или установи коју финансира Република Српска, исти износ остваривао на годишњем нивоу.

Ветрани Републике Српске имају детаљно разрађен план како се ово може остварити а да Република Српска потроши мање новца од оног који већ годинама неправедно распоређује на огроман број оних који то не заслужују.

Због тога ВРС инсистирају на томе да се објави Регистар бораца, јер поуздано знамо да је број од 230.000 „бораца“ који остварују принадлежности по основу учешћа у рату потпуно обесмислио учешће стварних бораца за Републику Српску и сам им тим је укинуто свако достојанство бораца који су доведени на ивицу биједе.

Само ВРС може и хоће промијенити суморну борачку стварност!

Ови што сада, ко бива таласају, то нити знају, нити могу!

То су они исти који и јесу упропастили „буну из 2014.“ трпајући се на изборне листе, а буна им је требала за бесплатну политичку промоцију.

Против „вође буне“ и данас воде прљаву кампању, јер није хтио ни на једну листу, па их је стога одјебао и вратио се кући.

При том је, по њиховим наводима, а сада и по убјеђењу многих – „узео паре од Додика“.

Додуше, вођа тадашње буне то није никад демантовао, јер добро зна да је демант исто што и сакупљање расутог перја из рашивеног јастука који нака торокуша истреса са петог спрата!

А да су први и добро осмишљени гандијевски бунт без силе и вандализма, упропастили управо појединци који ни на једним изборима не могу да мобилишу ни најужу фамилију, опет доказују потписујући политичке коалиције, и тргујући бирачким одборима у корист „великих“!

То су показали и на последњем скупу у парку „Младен Стојановић“ у Бањалуци на којима су причали о свему, осим да су им организатори на одборничким листама и да имају потписан коалициони споразум сa једним од кандидата за градоначелника Бањалуке.

Уосталом, он им је и јавно зачинио тужни скуп и то као последњи говорник. A зна се да задњи говори онај који командује.

Сви покушаји бунта бораца након фебруара 2014. године против тзв. режима, због лоше организације и недостатка ауторитета организатора, били су набачаји на волеј истом том „режиму“ против којег су те мале дезоријентисане групе, наводно устале.

После сваког покушаја и власт и опозиција су се наслађивали истим закључком: Јебо борце, нису низашта!

Промјену борачке туге најмање може мијењати официјелна, „државна“ Борачка Организација Републике Српске која је у суштини за 27 година свог постојања и највећи кривац за срамотан положај бораца који су се тако звали док су носили пушку, а постали ратни ветерани када су им пушке одузете или су их сами „окачили о клин или закопали за не дај Боже!“

Ако почнем образлагати кривицу БОРС- а бићу гори од њих или у најмању руку, испашће да сам љубоморан на њихову снагу оличену у тристотинак запослених у самој БОРС иако се представљају као сила од 137 000 чланова од којих никада нисам ни 137 видио сложних на једном мјесту. Лично мислим да више од 200 не могу ни на роштиљ извести а камоли да се сложе кога треба рушити а кога бранити. Зависи од општине до општине тј. ко је гдје на власти.

„Ветерани Републике Српске“су другачији од свих. Можда су и најгори, али другачији су сигурно. 🎖🎖🎖

Од Организације Потомака која дјелује у саставу ВРС, до руководства којем је забрањено страначко кандидовање па све до униформисања и повезивања са ратним ветеранима Србије, јесу новине у односу на учмалост и инертно постојање БОРС-е у којој већина функционера и по двадесет година испаљују ћорке о бољем статусу бораца а да су неки и од тих виђенијих функционера више рата провели у радној обавези него на фронту, а многи су и прави страначки јастребови који годинама „обнашају страначке и одборничке дужности“.

Да не околишам.

Ветерани Републике Српске /ВРС/ дефинитивно неће на улицу. Неће носити транспаренте. Неће организовати нити учествовати у протестима.

И не зато што смо „Додикови“!

Додикову борбу за Републику Српску подржавамо. Већину његовог окружења презиремо!

Он ће тек имати разлога да их презире!

Али и алтернатива је шарена лажа. Ми то знамо поуздано. Вође су им блиске Сарајстану. И то знамо. Поуздано!

Нама је најважније да вјерујемо себи и да смо се очистили од оних којима не вјерујемо.

То је кључни разлог што ћемо баш ми ускоро промјенити лош положај сабораца!

Како?

Ako вам то јавно кажемо, онда ништа нећемо промјенити. Зато: Прикључи се, Води, Слиједи или се склони!

Буди то што јеси!

БУДИ ТО ШТО ЈЕСИ
/истинском борцу и пријатељу Душку Вукотићу,
с поштовањем!/


Док многи стално некуд журе
Да им се нешто деси
Бахати, силни и без културе
Одани једно сјецикеси
Очи им служе само да жмуре
А ти се питаш: Боже, гдје си!
Од силног блага под којим стењу
Једино већи су гријеси
Умјесто кума на крштењу
Ђаво им судбину мијеси
А кад је ријеч о поштењу
Мачку о реп објеси.
Само покаткад олтару хрле
Не би ли стигли на небеси
Умјесто крста себе грле
Вјера им саздана од јереси
Хуле на Бога, живе, умрле
Мрзећи тебе то што јеси!
И како то обично бива
Када су у питању процеси
Клан се увијек скрива
На добро познатој адреси
А шта је алтернатива?
Ти буди то што јеси!


аутор:Милош Милићевић