Укључи се и ти!

Министарство рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске је по налогу предсједника Владе формирало Радну групу за израду анализе стања у области борачко-инвалидске заштите која има задатак да размотри стање у тој области и након детаљне анализе предложи одговарајуће мјере за побољшање стања у области борачко-инвалидске заштите. Радну групу чине два представника ресорног министарства и по један члан из удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата која су од јавног интетеса за Републику Српску и то:

БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА     РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РЕПУБЛИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЦА ЗАРОБЉЕНИХ И ПОГИНУЛИХ БОРАЦА И НЕСТАЛИХ ЦИВИЛА
САВЕЗ РАТНИХ ВОЈНИХ ИНВАЛИДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ВЕТЕРАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ОРГАНИЗАЦИЈА АМПУТИРАЦА „УДАС“
Горе наведене организације су обавезне ресорном министарству сачинити и доставити до краја јануара 2021. године анализу стања да би радна група могла извршити поређење и приједлог мјера.
Позивамо све случајно преживјеле борце-ветеране да преко својих удружења (општинских и градских одбора удружења чији су чланови) доставе конкретне приједлоге за побољшање и системско рјешење статуса бораца-ветерана и чланова њихових породица.

Приједлоге које желите упутити нашем удружењу, Ветеранима Републике Српске шаљите на мејл: rsveterani@gmail.com

ВЕТЕРАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (ВРС)

Сваки наш члан мора знати ко му је био командир, ко командант.
Мора имати свој ратни пут и своје ратне другове.
Чланови „Ветерана Републике Српске“ /ВРС/ не могу бити: дезертери, донатори и „борци“ са купљењим или, по страначкој линији добијеним увјерењима о учешћу у рату!
Кроз своје Удружење ми развијамо и Организацију „Потомака Ветерана Републике Српске“ /ПОВЕРС/ који окупља наше синове и кћери на добровољној основи.
Наш циљ је да после нас управо „Потомци Ветерана Републике Српске“ живе као јака Организација која ће чувати успомену на нашу праведну борбу за очување Отаџбине чинећи је праведнијом!

Права, а не помоћ!

Ево да кажем коју и вечерас, баш уочи 9.jaнуара Дана Републике Српске. Поједини саборци нам покушавају стално пришити кривици за стање у којем се данас налазе случајно преживјели борци-ветерани па прије него што било шта напишем морам напоменути да су:
Ветерани Републике Српске статус од јавног интереса добили у јануару 2016. године!Тај статус нам је омогућио да можемо разговарати о проблемима случајно преживјелих бораца-ветерана.

Треба бити искрен па рећи да се прича о проблемима случајно преживјелих бораца-ветерана „случајно“ баш тада вратила у институције Републике Српске. Не знам да ли треба напомињати срамни Закон о правима бораца који је оштетио многе саборце, а усвојен је без било какве помпе. Гарантујем да су тада постојали Ветерани РС такав закон не би био усвојен!Све ваљане иницијативе од 2016 до данас су покренули управо Ветерани РС, иако нам свакодневно у борби за права случајно преживјелих бораца-ветерана праве удружења која борце-ветеране настоје представити као социјалну категорију тражећи печенице, дрва, једникратну новачану помоћ и сл.

Ми никада нећемо борце-ветеране представљати као социјалну категорију већ радити на томе да будемо уставна и заслужна!

Уколико не можете или нећете да помогнете у остварењу тог циља немојте нам сметати!

Нама не треба помоћ већ заслужене привилегије и права!

E јбг, прећерали сте!

Ово је мени кратка, а вама дуга исповијест, у којој мене боли душа а вас боли к…ц!

Не може се ово разумјети без дозе простаклука. Али, и не обраћам се млађима од 18.

Одмах да рашчистимо:

Није ме Додик купио 2014. године када сам био „вођа буне против дахија“. Нити купио, нити уплашио. Није тад, нити икад.

Нисам тада престао са буном незадовољних бораца због било кога из власти, нити опозиције! Престао сам због издаје сабораца из Штаба за протесте који су масу, с правом незадовољних бораца, жељели усмјерити у гласачку колону за њихове потребе.

Издали су ме саборци који су журили на изборне листе у тој изборној години као што се трпају у свим изборним циклусима а да не могу да добаце ни до 1% у „својоу Бањалу(к)и“! Зато у битке више не идем са непознатим саборцима! Њих је лако провјерити увидом у листе кандидата за разне изборне нивое.
А саборце које знам, боље да не упознајете!

Без обзира што ме Додик није купио ја јесам рекао и још увијек говорим да сам Додиков „саборац“ у политичкој борби коју води спрам Сарајева и Брисела, па ви пиздите кол’ко оћете! Мени не можете подвалити како су Мирко и Млађо поштена и патриотска алтернатива. Зајебите ту причу! „Млади соко, Драшко можда и јесте, али сачекајте да на патриотском заокрету, након побједе у Бањалуци, политички преживи бaр мандат једног Високог представника. Ја се не залијећем лако. Да јесам, не бих био жив! Још увијек.

Уосталом, боли ме к. шта ви мислите o мом ставу према Додику као мирнодопском браниоцу Републике Српске. Ви и даље величајте своје фаворите. Ја иначе уопште не гласам, али се огласим кад год мислим да би због мржње према Додику појединци могли са „прљавом водом да избаце и чедо из корита“ тј. да бисмо могли остати без чеда које смо стварали у чизмама и бранили са пушком у руци.

Шта се ово дешава ових дана и година? Ко се борио за Српску испаде луд, а ко је побјег’о или био малољетан данас је паметни визионар, јер вирећи из пизде материне он јe знао да ће сви који су ратовали бити будале! Будалетине!

Све је више гласних дезертера и балаваца из времена рата који свакодневно запишавају ратне ветеране. Смију им се. Омаловажавају! Иронично се цере, дајући јасно дo знања да је дошло њихово вријеме, а вријеме ратних ветерана прохујало са Дејтоном!

Чињеница је да их веома често осоколе и наши саборци из рата који сада служе у партијским армијама у којима главнокомандујући углавном нису дужили ни чизме ни пушку у времену које нам је сјебало младост и учинило нас ветерамима. Тако је нпр. Драган Мектић, како сам истиче борац прве категорије, са СДС позиције првог безбедњака БиХ заштитнички бодрио свог јару Авду Авдића, да нам “ јебе српску нану“ писанијама о паравојним формацијама, а Авду послао мени лично у Бањалуку да ми, ко бива покаже како ме имају у шаци кроз видео снимак са војне обуке дјеце у Руској Федерацији! Од тог снимка, требало је да се, намах усерем и да кажем ветеранима и потомцима да бјежимо куд који! А на моје постављено питање Авди да ми каже и покаже пасош бар једног дјетета или сагласност бар једног родитеља чије дијете сам водио на руску војну обуку, само се шеретски насмијао. Он зна да ће на тој причи бити гугл прегледа и штете за Републику Српску. Јебе се њему за то како се мени са том причом носити!Уследио ми је и позив тужиоца за ратне злочине, наводно почињене недалеко од мог родног Тршића, пошто им је прича о мојој улози око Сребренице пропала у Хагу још 2005. уредно сам се одазвао, али се и сам тужилац брецн’о кад је сконт’о да сам ја у предметном времену из оптужнице био сто километара далеко.

Кад су сагледали да не иде споља, ушли су унутра у нашу Организацију ВРС, ангажовали хајкаче, пробудили спаваче и ,Бога ми, требало нам је дуже од годину да то разјебемо и оћерамо из наших редова! Пљују они и данас са тастатура, али већ одавно ми то не јебемо ни два посто. Пуштамо их да се бламирају. Неки у својој неписмености, а неки у свом бијесу што су их израдили наручиоци, те сад “ нису ниђе добродошли“! Не поричем да нам нису учинили велику штету, а себи никакву корист. Ал, јбг! Још је пуно оних којима је, у животу најважнија пропаст, онога коме завиди.

И да скратим, јер и мени почиње нервирати дужина исповијести!

Дошли су неки умишњени агенти и новинари до „сазнања да је Вукотић донио икону и поклонио Додику“!

Прећерасте га „рођаци“! Могу се носити са свим вашим лажима и носити све етикете које немилосрдно лијепите, али да идете дотле да ме пред мојом дјецом назовете чак и крадљивцем иконе Светог Николе!!!

E ,то морате платити!

И платићете, будите увјерени!

Ало институције!Кажњавајте лажове, или ће пуцати шамари!

Ветерани Републике Српске више неће трпити срамне нападе на наше Удружење и оне који су најзаслужнији што данас имамо Републику Српску, а то су случајно преживјели борци-ветерани!

Појединци из нашег народа су од својих ментора добили налог да блате официре и војнике ВРС који су својом крвљу и тијелима бранили и одбранили Републику Српску. Ми то више нећемо и не можемо толерисати! Надлежним институцијама поручујемо:

Заштите, нашу част и достојанство од организованих и синхронизованих напада разних идиота или ћемо правду узети у своје руке! Ако смо од 1991 до 1995 године то смјело радили с пушкама у рату можемо да се одбранимо и данас, голим рукама у миру!

Па зар неко мисли да ми не видимо колико су појединци из свог интереса и свој џеп слијепо острашћени у борби за власт и да не размишљају о посљедицама за Републику Српску? Уосталом, иако се боре за власт, зашто то раде преко ВРС који једини баштине знак и скраћеницу славне Војске Републике Српске.

Ми окупљамо часне људе, домаћине које је само љубав према свом огњишту и отаџбини преко ноћи претворила у ратнике! Ми нисмо „пси рата“ жељни крви како нас настоје приказати појединци, кријући се иза новинарске легитимације. Имајте у виду да смо ми за животе и част своје породице увијек спремни дати и властити живот!

Закон за све!

Ветерани Републике Српске од својих циљева, због којих је и формирано удружење не одустају. Не блатимо друге, не пишемо против сабораца већ као невладина организација вршимо притисак да се Република Српска коначно позабави проблемима оних који су најзаслужнији што данас имамо Републику Српску, а то су борци Војске Републике Српске и припадници МУП Републике Српске у рату!

Рјешење проблема бораца – ветерана је:

* УСТАВНИ АМАНДМАН

* РЕГИСТАР БОРАЦА-ВЕТЕРАНА

* НОВИ-ПРАВЕДНИЈИ ЗАКОН

Влада Републике Српске је коначно признала да проблеме бораца-ветерана најквалитетније можемо ријешити ми сами, те наредила формирање радне групе која ће сагледати све проблеме и изаћи пред Владу РС са конкретним приједлозима за рјешење проблема. Радну групу ће чинити представници ресорног министарства и представници удружења од јавног интереса, простеклих из Одбрамбено – отаџбиндког рата.

Молимо све саборце да се активно укључе и конструктивним приједлозима помогну да дођемо до што квалитетнијег, системског рјешења већине наших проблема.

Морам овдје напоменути, иако до сада није била пракса да коментаришемо рад других, али свједоци сте да појединци причају о посебној-тематској сједници Народне скупштине Републике Српске. О томе нигдје није било говора већ се разговарало о посебној сједници скупштинског Одбора за борачко-инвалидску заштиту чији закључци немају апсолутно никакву тежину!

Укључите се рад горе набројаних удружења и коначно ставимо тачку на то!

Српски војник

Prosečan srpski vojnik imao je 26 godina, ali je zbog teškog života na selu, a naročito usled ratnih okolnosti, delovao starije od svojih savezničkih vršnjaka. Poreklom je bio iz manjeg mesta u unutrašnjosti koje je retko napuštao čak i radi odlazaka u obližnja sela. Bio je izuzetno ponosan na svoje seljačko poreklo i često ga je isticao. Ovo je zapravo jedna karakterizacija srpskog vojnika na koju često nailazimo i u savezničkim ratnim dnevnicima.
„Bio je sin seljaka i nije se trudio da liči ni na šta drugo“, zapisao je britanski ratni novinar na Solunskom frontu Hari Kolinson Oven.
Celog života bavio se zemljoradnjom i bio je samo jedan od sinova koje su njegovi roditelji poslali u rat. U kući su pored roditelja na njegov povratak čekali supruga i dvoje do troje dece mlađe dobi, jer se srpski vojnik već u svojim ranim dvadesetim ostvario u ulozi supruga i oca. Živeo je u porodičnoj zadruzi sa tri generacije i sam je proizvodio većinu stvari neophodnih za život. Posedovao je osnovno ili najčešće nikakvo obrazovanje. Srpski vojnik je sujeveran i tradicionalista. Posebno je sujeverje bilo njegov snažan pokretač, duboko ukorenjeno u svakodnevnom životu jednostavnih ljudi sa sela. Tako ne uzima dragocenosti sa tela ubijenog bugarskog vojnika, nosi amajliju koju mu je majka dala ili komad tisovine od kojeg je napravio krstić, veruje u snove i tumači ih, slavi slavu čak i tokom povlačenja, kao i velike hrišćanske praznike dok je u rovovima. Osim toga, izbegava žene tokom rata, čvrsto verujući da one donose nesreću i da na frontu ginu oni koji „imaju novac ili pred borbu opšte sa ženama“. Zasigurno je bio jedini Evropljanin na Solunskom frontu koji se – i pored svog bola koji je osećao prilikom operacije – protivio primanju anestezije (čak i kada je postojala u zalihama, što nije uvek bio slučaj), verujući kako ona može da mu skrati život za nekoliko godina.
Srpski vojnik je pobožan i veruje u božju pravdu; veruje da će kazna stići neprijatelje za zločine koje čini u okupiranoj Srbiji, kao i jevrejske trgovce u Solunu koji profitiraju na ratnoj nesreći. Doživeo je tri mobilizacije, gotovo neprekidno ratuje od 1912. Zna za koga se bori, nosi sliku svoje porodice koju rado pokazuje svojim saborcima. Iskusan je i hrabar borac, odlično se snalazi u bliskoj borbi. Pokazuje veliku izdržljivost i, baš kao što i Cvijić opisuje dinarski tip čoveka, srođen je sa prirodom u kojoj se oseća kao na svom terenu, izložen je kiši, snegu i velikim vrućinama, dok leti najviše voli da spava pod vedrim nebom.

Izvor: Nemanja Najvirt

Дјеца јунаци!

РОГАТИЧКИ РАТНИ ХЕРОЈ - АЛЕКСАНДАР АЦО ОБРАДОВИЋ (20.04.1976 - 13.07.1992)

РОГАТИЧКИ РАТНИ ХЕРОЈ – АЛЕКСАНДАР АЦО ОБРАДОВИЋ (20.04.1976 – 13.07.1992)

Као што Озрен има Споменка Гостића, а Требиње Александра Маслешу, који су са 16 година положили своје животе као најмлађи борци Војске Републике Српске у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату, тако и Рогатица има свог Александра Ацу Обрадовића, који је погинуо са тек навршених 16 година као најмлађи борац Рогатичке бригаде и један од најмлађих бораца ВРС.Све је почело уз први позив рогатичким Србима да је дошло стани-пани и да се морају бранити породице, куће, имања, Српство…Иако се то по годинама старости на њега није односило, Ацо се не слушајући молбу мајке Петре и оца Пере (обоје покојни) придружио старијим комшијама из свог Мокрог Луга, Дробнића и околних села испод Рогатице.Пошто војску није служио, распоређен је да буде уз куваре, далеко од првих линија.Од првог доласка у јединицу Ацо се није био мирио са својим распоредом. Све је мање био уз куваре, а све више са борцима који су били на првим линијама.Тако је пред једну борбу против тзв АрБиХ из Брчигова, ратни командант бригаде Рајко Кушић, у постројеној јединици пред посљедњи договор за враћање окупираних српских села, у строју примјетио Ацу.-“Како се зовеш и колико ти је година“?! упитао га је командант.-“Александар Обрадовић и имам 16 година“. одговорио је Ацо.Наређујем да изађе из строја јер он у борбу не може, био је одречит командант Кушић.Пошто се старјешинска, посебно у ратним условима не коментарише и одбија, наредба је требала бити извршена.Али, на жалост није било тако…Ацо није могао поднијети да не крене у борбу и кришом се придружио борцима на линији према Брчигову.13.07. 1992 на Јаћену код села Дуљевац, група бораца Рогатичке бригаде се на трактору враћала са линије. Налетјели су на засједу у којој је смртно рањен Предраг Рајак, а рањени Миле Милутиновић, Кале Милинковић и Александар Обрадовић.Иако рањен у ногу Ацо је успио да отпуже неких 500 метара од мјеста тог кобног догађаја, покушавајући да се домогне првих српских кућа у Дуљевцу. Онако изнемогао и са пушком у руци, наслонио се на једно дрво и услијед губитка крви преминуо.Сљедећег дана су га пронашли његови саборци.Постхумно је одликован Медаљом заслуге за народ.Нека је вјечна слава свим палим борцима Војске Републике Српске, а посебно дјечацима који су умјесто играчака узели пушке и кренули у одбрану своје Отаџбине!

извор: фб-милош вук божић

Писмо једне Лане!

Отворено писмо једне Лане! Лана није обична дјевојка, Лана Танасијевић из Требиња је ћерка нашег погинулог саборца, јунака одликованог Медаљом заслуга за народ и човјека који је живот дао за Републику Српску! Свако онај ко мисли да су дјеца наших погинулих сабораца сама и без заштите се грдно вара. Сви ми, случајно преживјели смо ту да станемо испред њих!
Не иза њих него испред њих! Оканите се ћорава посла и поштујте дјецу наших погинулих сабораца ма ко да сте!

Писмо Лане Танасијевић из Требиња преносимо у цјелости:

JA NEĆU BITI KAO MOJ TATA!!! 💔

Neću dati život fukarama da bi mi poslije urinirali po djeci oni koji misle da je njihov skuplji!
Neću vam dati život, a znam da bi mi ga rado uzeli i meni i mojoj porodici!
Neću onima koji su gladni tuđe muke, suza i krvi, dozvoliti počasne paljbe dok izražavate lažna žaljenja!
Nećete me odlikovati „zaslugama za narod“ dok mi djecu stavljate na crne liste i uzimate im zalogaj iz usta… I to znam da bi!
Nećete me „zatrpati“ da bi mi djeca sutra, radi zdravog razuma bila proglašavana neprijateljima nečijih fotelja!
Ja ću po treći put u izbjeglištvo, radi progona do sad najgoreg od svih.
Ja ću dezertirati da se vratim kad vas stigne moja i kletva mnogih pravednika!
Ali neću to raditi vašoj djeci što vi radite drugoj, jer se ipak zna razlika između onih žednih tuđe muke i onih koji se saosjećaju.
E pa ja ću se saosjećati ovaj put.
Sve se u meni cijepa što nije znao da je „pao“ za budućnost u kojima pošteni hodaju u strahu kao zombiji, dok ih devijantni drže kao taoce. (svaka sličnost je de facto).

JA NIKAD NEĆU BITI KAO MOJ TATA!!! 💔

On je bio veliki, a veliki stradaju!
Ja nisam velika! Ja sam mala i neću dati život za fukaru!
Moj patriotizam je moja porodica, koju neću da ostavim bez zaštite, okrnjenu da im radite ono što radite jedinici moga oca. Od nasilja, mobinga, „disciplinovanja“ od strane bolesnih umova i pokvarenih duša, mi je dužnost da ih sklonim. Makar prognani, nigdje neće ovako patiti… Jer svjež vazduh nije tamo gdje je čist, a i smog je dobar kad vas ne guše.

JA NIKAD NEĆU BITI MOJ TATA!!! 💔

Zato što najbolji uvijek stradaju, a ja se opirem svojoj poniznosti, korektnost, poštovanju, hrabrosti, ljudskosti, jer neću da stradam od vaše ruke željne moje muke!
Hoću da preživim, da budem zaklon svojoj djeci kad budete pucali u njih, otimali im krov nad glavom i onaj zalogaj hljeba!
Da ih branim kad im ne budete dali mira i razboljevali kao što ste mene!

NEĆU TATA, NISI TREBAO NI TI!! 💔💔💔