Овај пута борци ВРС!

Волио бих када би ми неко могао појаснити зашто појединцим у градским и општинским Борачким организацијама сметају представници Ветерана РС у комисијама везано за Јавни позив ресорног министарства? Чланови комисије само прегледају да ли је саборац који је конкурисао предао све тражене документе и ништа више!

Да ли им смета што ће ово први пута бити транспарентна помоћ  борцима ВРС у стању социјалне потребе, а не страначким борцима?

Тешко је имати став!

Наша борба траје и одустати нећемо!

Ми смо још у фебруару 2017. године предали у НСРС Иницијативу са 3000 потписа, која још увијек купи прашину у фиокама НСРС. Сматрамо да ће народни посланици коначно схватити важност уставног амандмана који смо предложили.

Покушавају нас копирати појединци у жељи да буду „важни“ али ипак остају само копија.
Тешко је имати став, бити оригиналан и доследан!

Подржите нас у настојању да вратимо достојанство српским борцима који су неправедно запостављени од државе коју су стварали, бранили и одбранили.

Морам рећи!

Поштовани саборци,

Имам обавезу као члан Радне групе који је учествовао у изради Јавног позива да се огласим. Од свих проблема бораца-ветерана ја лично као и организација коју сам представљао, Ветерани Републике Српске акценат смо ставили на случајно незапослене борце у стању социјалне потребе. Сматрам да је то први пута да је неко уопште скренуо пажњу на те људу! Појединци су то погрешно изгледа разумјели јер то није никаква надокнада или награда за учешће у рату него искључиво социјална мјера. Сам критериј ко може добити ту помоћ све говори. Не знам и није ми јасно зашто једну хуману идеју покушавамо на сваки начин оцрнити. Питам се гдје нам је нестала солидарност и братска слога? У рату смо дијелили последњу конзерву и залогај хљеба, а данас нема у нама ни трунке те солидарности 😦

Покушаћу да кратко појасним:

  • Старосна граница до 60 година је због тога јер борац након навршених 60. година има мјесечни борачки додатак
  • Укупна примања до 207,00 марака јер борац који испуњава услове за старосну пензију а има 15. година стажа и као такав не испуњава минимум за пензионисање стиче право на пензију од 207,00 марака
  • Укупан износ примања до 520,00 марака за домаћинство јер је то износ најниже плате
  • Да не посједује више од пет хектара земље (да не би стимулисали и оправдавали нерад)

Услови за пријаву по позиву јесу ригорозни из тог разлога да бисмо издвојили људе који су стварно угрожени. Од броја пријављених зависиће врста и обим давања, тј. да ли ће бити једнократна или мјесечна као и сам износ.

Позивам све саборце да покушамо бити солидарни и братски се понашамо, да не уносимо политику и у ову социјалну мјеру као што је мјешамо у све.

Покушајмо бар овдје бити браћа и саборци, а не страначки војници.

Ја лично нисам припадник ниједне странке јер их не разликујем. Данашње странке се само разликују по боји дреса што се тиче односа према борцима и по мом личном мишљењу највећи кривац за овакво стање борачке популације је СДС. Они су након рата имали снагу да нас борце прогласе за „Титине партизане“, да забране да дезертери могу управљати јавним предузећима и много тога другог. Нису то урадили и на тај начин дали овим другима (ПДП,СНСД ..) који су вршили и врше власт након њих, крила да и даље пишају по нама. Нису то урадили јер су њихова дјеца били дезертери и као „студирали“ за вријеме рата, па након рата засјели у директорске фотеље. И умало да заборавим да напоменем да сам и ја лично деведесетих био члан тог покрета које сада критикујем. То су чињенице и ништа друго.

Вјерујте да сам ово радио из најбоље намјере, али се сад дебело питам да ли за борце треба било шта радити?!

Александар Недић, ген. сек. Ветерана РС

Није ни поштено, ни праведно!

Можда вам дјелује да смо одустали? Вјерујте да често и пожелим да дигнем руке од свега и одустанем али онда сам себи поставим питање:

Да ли је поштено да диверзант и извиђач који је 93. године напунио 18 година и изрешетан на Грабешкој Висоравни буде борац шесте категорије, а спонзор који је нафту куповао по 1,2 КМ у Србији а продавао по 5 КМ у Крајини и одвоји тону за превоз тих истих извиђача до те висоравни, буде борац прве категорије?

Није ни поштено ни праведно и нећемо одустати!

Никада се нећемо помирити са овако накарадно урађеном категоризацијом и никада се нећу помирити да је Одбрамбено-отаџбински рат изњедрио само једног хероја када сам их ја сам упознао десетине! Нажалост свакодневно нас у тишини напуштају као да су били обични људи.

А нису! Били су и остали надљуди и људине!

ПРИЧА О МАГАРЦУ И ЊЕГОВОЈ СИЈЕНКИ.

Мој професор логике, Милан Ковачевић из Београда, почињао је своје часове увијек причама којима би нама студентима одржао пажњу: Сјећам се многих, али испричаћу вам само једну. Каже професор Ковачевић на самом почетку часа: 
– Данас ћу вам причати о држави са логичког становишта!Ми студенти већ зијевамо и у амфитеатру гдје се предавање држи и свако вади своје новине и чита испод клупе. Неко налакћен после ноћне журке почиње и буквално да спава.

Онда професор одједном каже:- Била два пријатеља која су живјела на два краја пустиње и један је другом дошао на три дана у госте. Дошао је на магарцу и остао у гостима таман три дана. Након тог је позвао пријатеља у узвратну посјету што је овај радо прихватио. (студенти су лагано дизали главе и остављали новине да саслушају причу о магарцу и пријатељима) И онда, наставио је професор:-Власник магарца је гостољубиво понудио пријатељу да он мало јаше а да власник иде пјешке што је пријатељ наравно радо дочекао. Међутим, – наставља професор – Власник се скрио у сијенку магарца а госта је на магарцу сунце жестоко пржило. Гост на магарцу је брзо схватио да се власник магарца налази у бољој позицији и да му је лакше јер га сијенка магарца заклања од сунца. Зато је и он сишао са магарца и покушао да се угура у сјенку магарца и заштити од сунца. Али сијенка је, на жалост могла да прекрије само власника који је ту сијенку већ заузео.- Зашто си сишао са магарца кад сам ти га већ дао да не идеш пјешке и зашто се сад гураш у његову сијенку. – љутну се власник магарца.- Јеси ми дао магарца, али је теби боље у сјенци на овом сунцу.- Дао сам ти магарца, али не и његову сјенку. Према томе или иди на магарца или се врати кући. Не дам ти и сјенку и магарца. Нешто и мени мора остати.Tу је професор Ковачевић направио дугу паузу, а онда рече: „Е то вам је та прича“Ми студенти се згледасмо ништа не схватајући, да би неко добацио:- И шта даље би професоре?
Не знам шта је даље било, али знам драги моји студенти, да ви као будући интелектуалци на моју тему о ДРЖАВИ спремни сте да спавате а да причу о МАГАРЦУ И ЊЕГОВОЈ СЈЕНЦИ слушате отворених очију и отворених уста. Зато је будућност наше Државе врло упитна.

Написао је ово Душко Вукотић 19. децембра 2014. године, а нама је и данас од приче о држави важнија прича о магарцу и његовој сјенци 😦

НЕКАД СМО ВАМ БИЛИ ПОТРЕБНИ!

Преко наше кичме је све створено, а ми се понашамо као да није. Неко мора да јавно упозори и неко мора да упсли свјетло у мраку, ради свих нас,па чак и ради оних који нас не воле. Због спорости која нас окружује, посебно у институцијама система,они више покушавају одложити неголи стварно ријешити све тежи и тежи проблем. Ми морамо реаговати на било који начин и скренути пажњу на себе до понуде адекватног рјешења! Ако су нам узели прошлост за наше учешће које је било часно и поштено, не смију нам узети будућност и будућност наше дјеце! Неизвјесност је све већа и већа,притиснута бременом кризе и лошим односом према држави и нама самима. Изгледа да је наша крилатица и даље: „Од чега ти је умро комшија? Вјеруј ми, не знам од чега је живио!“ Нас највише уништва систематски лични и породични однос и бенефиције које неко неопрвдно користи! Зато и јесмо ту гдје јесмо! Ми смо се борили у рату и страдавали,а други само користили а данас ти исти неће да запосле ниједног борца,инвалида или члана њихове породице, па чак ни уз услов да добију одређени подстицај у новцу! Иако јасно у закону стоји да приоритет при запошљавању имају лица учесници рата… Тај закон се не поштује, јер нема казнених одредби! У том смислу институције система би требале у што скорије вријеме радити на томе, како би имали законску основу за утуживање и обарање конкурса, као и да се одређени пословни субјекти и јавна предузећа адекватно казне за непоштовање закона, а са друге стране да се заштитимо од бахатог понашања послодаваца! Многима је данас теже него икад’ чак теже и од ратних година! То је на жалост сурова и болна истина,јер је реалност далеко од онога што смо прижељкивали! Морамо бити одлучни у захтјевима за бољи друштвени положај и равноправан статус, а не себични лицемјери! Ми смо последњи који би требали да указују на неправилности,јер други који су изабрани и за то плаћени морају да мисле о томе. Али смо ми први којих се то тиче и редовно страдамо први као и увјек.МОРАМО ПОКАЗАТИ више способности, самопоштовања, уважавања, саборности, јер без тога нам нема пристојнијег живота! А тога пристојнијег живота је све мање за часне истинске и поштене патриоте и родољубе! Ми морамо захтијевати праведнију расподјелу, много више реда и рада, јер смо у свеопштем хаосу дошли до просјачког штапа!

НИЈЕ МОГУЋЕ НАПРАВИТИ НОВЕ ВРИЈЕДНОСТИ И ПРОМЈЕНЕ НА СТАРИМ ГРЕШКАМА, ПОГРЕШНИМ ПРИСТУПИМА И ЗАБЛУДАМА!

МИ ПРЕЖИВЈЕЛИ ТРАЖИМО МНОГЕ ОДГОВОРЕ!

Извор: Ратни ветерани Невесиња

Брат за брата!

Свакоднено смо свједоци како се разни политички субјекти „убише“ од бриге за борце. Просто не знаш коме је више стало да борци живе у изобиљу, а свакоднено нас у тишини напуштају они који су за Републику Српску дали све а заузврат нису добили ништа. Невидљиви хероји умиру у неимаштини и биједи!

Разни шарлатани и манипулатори обећавају куле и градове, а лично сматрам да би нам узели и ово што имамо чисто да би оправдали то што они и чланови њихових породица нису имали петљу да с пушком у руци стану на браник Отаџбине.

За борце се не могу борити политичари!

За своја права, привилегије али и обавезе се морамо борити искњучиво ми борци. Требамо бити реални и тражити оно што је тренутно реално и могуће. Није нескромно ако кажем да смо ми, Ветерани Републике Српске успјели причу о случајно преживјелим борцима-ветеранима вратити у институције.

Не дозволимо да „политика“ стално уноси подјеле међу борце. Не дозволимо да други скрећу пажњу на наше саборце који тешко живе јер њима они служе само у маркетиншке и манипулативне сврхе. Саборцима којима је потребна помоћ Република Српска мора помоћи, а не било који појединац.

Морамо бити ту брат за брата иако више нема рата!

Приједлог мјера

Ветерани Републике Српске као удружење од јавног интереса је активно учествовало у раду Радне групе и дало свој допринос у приједлозима за побољшање стања у области борачко-инвалидске заштите. Уважавајући сугестије чланства и сабораца на терену у приједлоге смо уврстили неколико тема.

Приједлоге мјера можете погледати на сајту ресорног министарства

https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpb/media/vijesti/Pages/Mjere.aspx

Слиједи, води или не сметај!

Свакодневно се појављују мешетари и фејсбук борци за права демобилисаних бораца. Није ми намјера да коментаришем њихов „рад“ ако то тако уопште можемо и назвати, него ми је намјера само да упозорим саборце. Прије него се упустите у било какве активности са било ким ко се представља као удружење тражите на увид Рјешење о регистрацији из којег можете видјети да ли се ради о удружењу или политичкој партији. – Постоје појединци који се представљају као републичка удружења бораца-ветерана, а у ствари  „регистровани“ су само на друштвеним мрежама.
– Постоје појединци који причају бајке о томе како су иницирали одржавање посебне-тематске сједнице Народне скупштине, а у ствари се ради о сједници скупштинског  Одбора за БиЗ која нема никакву тежину.
– Постоје појединци који протурају причу о прикупљању потписа за измјену Закона, а у ствари се ради страначким војницима који не бирају начин да уђу у политику.
Побољшање статуса бораца-ветерана је могуће искључиво кроз партнерски однос, преговоре и разговоре са институцијама Републике Српске што ми, Ветерани Републике Српске и чинимо. Влада Републике Српске је формирала Радну групу од удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата која имају јавни интерес. Ветерани Републике Српске су пумоправни члан Радне групе али смо позвали сва удружења са којима сарађујемо да својим приједлозима и сугестијама помогну у изради што квалитетнијег, свеобухватнијег и дугорочног рјешења питања бораца-ветерана.
Позивамо све добронамјерне, случајно преживјеле борце-ветеране да узму учешће и помогну да коначно ријешимо  нагомилане проблеме.