Ајде да мало причамо о борцима на одслужењу војног рока у Војсци Републике Српске. Видимо да појединци сматрају да ти у то вријеме голобради младићи не треба да добију статус борца прве категорије? Знате ли шта је значила скраћеница „КНИН„? Већина њих сигурно зна. Значило је: Кући Никад Ићи Нећеш! Све јединице су имале неки вид ротације смјена осим њих. Било је јединица које су имале и ротације типа мјесец на линији, а три кући. Данас су вјероватно борци прве категорије. Редовна војска то није имала и требамо бити искрени па то рећи.
„Статус борца прве категорије имају и борци који су у периоду од 19. маја 1992. године до 21. новембра 1995. године били на одслужењу редовног војног рока и без прекида наставили ангажовање у оружаним снагама Републике Српске, уколико су у зони борбених дејстава провели најмање 12. мјесеци.„
Ови људи су неправедно сврстани у најниже категорије (V,VI-VII) и ту неправду морамо исправити. Ти људи овим измјенама стичу искључиво статус, док борачки додатак и даље остаје везан за мјесеце проведене у зони борбених дејстава.
Данима размишљам да напишем неколико реченица, али никако да нађем времена. Одавно је у народу изрека да људи памте као рибе, али мислим да Срби у томе предњаче. Сва ова ситуација ме подсјетила на „Државни посао“ и Драгана (Јове) Торбицу када каже „Доста је Драго чек’о!“
Покушаћу вам појаснити, а да не одем далеко. Видим да су многи заборавили када се Сарајстан окомио на једног министра МУП иначе мог друга и саборца. Свакодневно сам се расправљао на ту тему чак и са пријатељима. У свим медијима је вођена планирана харанга на тог човјека, нема шта нису писали настојећи га криминализовати, чак и да није Србин!? Видио сам и тада мало даље па сам људима свакодневно објашњавао да мета уопште није он, него институција на чијем је челу. Он је био само човјек који им је сметао јер био бескомпромисан борац за МУП Републике Српске. Самом својом појавом је одавао утисак реда и дисциплине. Многи су подлегли криминализацији и блаћењу тог нашег саборца, па је чак и власт помислила да је он лично сметња за даљи напредак ка ЕУ. Након што је уклоњен са мјеста министра сва та прича је пала у заборав. Зашто? Зато што је све била лаж и добро осмишљена акција на скидању главе МУП РС.
Да се вратимо на вријеме данашње. Често чујем питање „Да ли је Додик важнији од Републике Српске?“ као и констатацију „Није Он Република Српска!“
Није Додик Република Српска и није он важнији од Републике Српске, али не знам како не учите из властитих грешака? Не знам зашто нисте помислили да је сама Република Српска крајњи циљ?! Ако је Додик зато што је овакав и онакав Шмитов проблем зашто мислите да Миле не би испунио све Швабине захтјеве да сачува своју позицију? Зовнуо би га Миле и рекао ајде да видимо шта је проблем. Питао би јел имовина РС проблем? Гдје да потпишем? Јел Сребреница проблем? Гдје да потпишем? Шта још има? Ево ти и један-два празна потписана ако ти затреба.
Јесмо ли сад јарани? Ајмо сад даље смишљат’ како ћемо превеслати Србе.
Зашто то предсједник Додик не уради? Зато што није он циљ све те харанге већ им је сметња да униште Републику Српску! Циљ им је да од Републике Српске остане само празна љуштура која би се сама урушила. Да останемо без имовине, без територије и под теретом да смо геноцидан народ. Није битан Милорад Додик, нити било који други појединац. Важна је Република Српска и ако се наставимо овако понашати остаћемо без ње и бићемо као Курди који су један од најупечатљивијих примјера у модерној историји како један народ, упркос бројности и снажном идентитету, може остати без сопствене државе.
Избор Радана Остојића, предсједника Борачке Организације Републике Српске за министра бораца и многе негативне реакције сабораца, намећу питање из наслова.
Први пут након рата, борачка популација је добила шансу да рјешавањем борачких статусних питања руководи борац који се овим питањима бави од како га је губитак ноге у рату избацио из наоружаног борбеног строја. Дакле, Радан Остојић се статусним питањима сабораца бави већ пуних 30 година. Ако је истинита тврдња да је искуство најбољи учитељ, онда су борци за ресорног министра добили најискуснијег. Заслужних у рату је пуно, али искуснијих у миру посвећених свакодневним борачким мукама (поуздано знамо) нема од Радана Остојића.
Уз жртву коју је дао у рату, минули рад на статусним питањима и струку правника, представља потпуно смислен избор мандатара.
Зашто је онда „дочекан на нож“ чак и од многих ратника?
Одговор је једноставан: Зато што су и бивши ратници као и све друштвене групе подијељени на навијаче за „ове“ и „оне“ ,а да при томе и „ови“ и „они“ у бившим ратницима виде само гласачку машинерију.
То је неспорна чињеница и то се не може промијенити. То би био узалудан посао. Узалуднији од покушаја уједињења навијача Звијезде и Партизана. Њих је бар могуће ујединити на истој трибини кад игра репрезентација Србије. Навијаче за политичке блокове у Републици Српској је немогуће ујединити чак ни у навијању за Републику Српску јер је увелико заживјела подјела на тзв. „издајнике“ и „патриоте“. Свако свакога прозива, (па чак и мрзи), у зависности од тога ко за који политички блок навија. Патриотизам у четири године крварења вам не гарантује никакво признање у миру чак ни од саборца из истог рова уколико са њим не дијелите исти политички став и не носите исти страначки дрес. Наш став је да, прије свега треба подржати идеју и увести у политичку праксу да министар бораца треба да буде доказани борац. Радан Остојић то сигурно јесте!
Колико ће се, Радан Остојић, саборац свих нас који смо стварали и бранили Републику Српску снаћи у политичкој арени супростављених политичких блокова, зависи, прије свега од њега самог, али и од подршке свих нас који годинама тражимо да овим ресором управља борац!
Борцима, чија је једина странка Република Српска, жеља је испуњена! Било би коректно да сачекамо бар првих сто дана и увјеримо се да ли је наш саборац Радан Остојић прави избор. Срећно саборче! Не труди се да ујединиш навијаче! Уиграј тим који ће постићи резултате! Добре поготке аплаузом награде и противници! Желимо ти пуно правих погодака! За сваки погрешан потез очекуј звиждуке и од оних који ти сада аплаудирају! Знаш ти и сам да је то тако.
Нама требају рјешења, а не реторичке варијације о праву и правди, о очигледној подјели на безобразно богату мањину која се цери и огромну већину сиромашних која умире и нестаје у тишини – без крика, без почасног плотуна и заставе на јефтином чамовом ковчегу!
Да ли премиса да нико није крив, која је један од темеља савременог правног система и позната је као претпоставка невиности (лат. praesumptio innocentiae) не важи када су у питању Срби и они који су животима бранили Републику Српску?
Питам јер данас није било почасног плотуна, на сахрани пензионисаног пуковника Војске Републике Српске Вељка Брајића! Захтјев је уредно послат Трећем Република Српску пуку који је за то задужен, јер као „баштини“ тековине славне војске Републике Српске.
Неодговорен одговор је да неки интерни правилник забрањује употребу почасног вода и почасни плотун за лица против којих је подигнута оптужница!
Да ли је то неки правилник изнад једне од Божијих заповјести у праву која гласи „Нико није крив док се не докаже супротно“ ?
Неко ће морати дати смислен одговор на ово питање, а не само слегати раменима. Ви сте господо плаћени за то да баштините тековине Отаџбинско-одбрамбеног рата и традицију славне Војске Републике Српске, а не да дрхтите пред „правилницима“ који немају везе са правом и правдом већ искључиво шире мржњу према нашем народу.
Колико се данас истина изврће и колико је лаж испред истине показује то што смо у свијету представљени као агресори на властиту земљу. Ми нисмо ишли на то да освајамо, ми смо били ту да сачувамо! Нисмо тражили признања и аплаузе, хтјели смо само да живимо достојанствено на својим огњиштима са својим породицама. Када је било најтеже ми смо стали и животима бранили земљу и нејач. Многи од нас су животима платили слободу, дали су и живот да би ми живјели. Вријеме брише трагове, али не може избрисати истину а истина је да су постојали људи који су спремни живот дати да би други живјели. Многи јунаци нису дочекали слободу, али су је оставили нама. Мислим да је не знамо довољно цијенити 😢 Не смијемо их препустити забораву, не смијемо дозволити да нестану! Не смијемо заборавити ни случајно преживјеле, иако је данас вријеме неких других хероја. По мени лажних 😦
Ево да не полемишемо о томе да ли би култ борца-ветерана одавно „прекрила зелена трава заборава“ да се нисмо појавили ми који уз силну муку одржавамо ову тему актуелном. Посебно у томе истрајава наш генерални секретар Александар Недић који свакодневно „дрма незахвалне куртоне за оно што су држави узели а ништа јој нису дали“. Да не набрајамо иницијативе које „грицкају мишеви у регистраторима Народне Скупштине“: Иницијатива за уставни статус бораца-ветерана ( а не курчевити статус било које Организације, Савеза или Удружења).
иницијатива за ревизију Регистра
Иницијатива за измјену постојећег закона.
Иницијатива за бесплатно лијечење и ослобађање партиципације ( коју имају добровољни даваоци крви а немају даваоци крви за Отаџбину)
иницијатива да болесни, незапослени борци-ветерани имају додатак једнак минималној пензији, а они који имају плате и пензије веће од просјека (а били су борци) да имају бесплатно лијечење и предност у лијечењу.
Без обзира на све наше иницијативе наша Држава се опредијелила за уравниловку мјесечног давања свима ( и фалсификатима) у виду „понижавајућег борачког додатка“ јер јој је ту понуду испиручила БОРС ко бива једина паметна и велика Организација. Држави легло ко кец на један’ес. „Ево вам плаћеници па се јебите и ви и ваша борба! Дамо сваком мјесечну дневницу и ћутите!“ – бар тако ми доживљавамо сулуду одлуку о јевтиној награди званој борачки додатак за заслужне и незаслужне. И кад смо пронашли све системске механизме, па чак и за ревизију кроз модел борачке легитимације, на сцену је опет ступила једина паметна и велика БОРС која ће „размотрити на Предсједништву, па размотрити на Скупштини па ће преговарати са Предсједником, преговарати са Владом, разговарати са Министром!“ Дакле, таман доведемо ствар до краја, а онда нас охладе. Па се појави Шмит, па процес против Предсједника, па процес против Предсједика Скупштине, па промјена Владе….па 300 ку..ца…. Очигледно да и БОРС -у и Држави одговара детант: топло-хладно….. А међувремену у иловачу одлазе баш они заслужни, уморни, болесни, исцрпљени стварањем и одбраном Државе… Е јбг мајсториии.
Ово правило одржало се у важности до данас и у двим сферама живота.
Многе ствари везано за борце и борачку популацију су „грбаве“ од самог почетка и тешко да ћемо их икада моћи исправити. У почетку сам мислио да је величање улоге погинулих сабораца, брига о њиховим породицама, брига о рањеницима и сл. једна сасвим нормална и очекивана ствар. Како вријеме пролази увиђам да је то био добро упакован пројекат за поништавање заслуга српског војника који је изнио терет рата од почетка до краја и игром случаја остао жив.
Није ми намјера да умањим било чији допринос у стварању и одбрани Републике Српске, али морам гласно рећи: „Да није остао жив само један борац у рову и из њега ватром из оружја давао до знања непријатељу да даље не можеи да се испред њега налази брањена територија, данас не би имали Републику Српску „.
Ако смо искрени сви ћемо се сложити са овом чињеницом. О свему осталом можемо причати, али ово су чињенице! Чекамо већ преко двадест година да почнемо причати о стварним херојима, обичним људима који су се безрезервно давали за Републику Српску и имали срећу да остану живи. Понекад се питам и да ли је то срећа. Испричано је много прича о командантима, командирима, полицајцима, диверзантима и извиђачима, испричано је прича о свима али врло мало о обичним борцима који су провели по 300 дана у рову годишње и тако све године рата. Сви знамо да су многи од њих рат провели у „чојаним“ униформама, са М-48 или ПАП у руци, ограниченим бројем метака и бомби, храном која је изгледала као да је већ једном кроз гузицу прошла, знамо и да су се смрзавали, били мокри и шта још све не. Знамо, а ћутимо! Често се питам зашто? Да ли се стидимо тих јунака?
Крајње је вријеме да скренемо пажњу и на те људе! И њихов биолошки сат откуцава, многи су већ напустили овоземаљски свијет незадовољни односом сабораца према њима. Нису они били љути на државу, нису ништа ни очекивали, али саборци ни живе не позивају ни на парастосе, на дане обиљежавања дана јединице, потпуно су их препустили забораву и мртви су иако су живи.
На 13. Редовној сједници Народне скупштине Републике Српске која је почела данас на Дневном реду између осталих тема и двије јако важне за борце-ветеране:
Приједлог програма рада Народне скупштине Републике Српске за 2025. годину;
Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске – по хитном поступку;
Прије саме Сједнице требала је бити одржана сједница скупштинског Одбора за борачко-инвалидску заштиту, али није било кворума.
Чланови одбора:
Данијел Јошић, предсједник
Радојица Видовић, замјеник предсједника
Предраг Нешић, члан
Перо Ђурић, члан
Радислав Дончић, члан
Петко Ранкић, члан
Милан Дакић, члан
Јован Зељковић, спољни члан
Александар Недић, спољни члан
Народна скупштина РС
На данашњу сједницу је дошао предсједник Одбора Данијел Јошић и два спољна члана. Толико о томе колико су борци битни народним посланицима.
Нека вам је на част господо!
Да смо ми тако бранили Републику Српску, данас је не би ни било!
Не спорим ја да сте то што јесте, али негирам ваш допринос у стварању и одбране Републике Српске! Играли сте се кликера док смо ми крварили! Поштујте случајно прживјеле ратнике, њихова крв и дијелови тијела су уграђени у ваше фотеље!
veteranisrpske.org 