Чему се надамо када овакве јунаке забораљамо?
Колико нас зна нешто о момку са фотографије??
Новић Перица из Доње Илове (Прњавор) рођен 16.10.1972. године од оца Миливоја и мајке Милице је јунак који је 02.05.1992. године живот дао да би ми и наши потомци живјели!
О том голобрадом младићу нећете скоро ништа наћи на интернету и штампаним или електронским медијима, осим можда име и презиме и да је погинуо као редован војник ЈНА у Сарајеву.
Перица је био припадник 4.бВП, већ је одслужио редован војни рок али је како је рекао „остао да помогне војницима у окружењу“. Погинуо је од непријатељског рафала тог 02.05.1992. године око 17. часова бранићи Команду 2. ВО
Не знам да ли треба уопште напомињати да је ЈНА у том моменту била једина легитимна оружана сила на територији БиХ, да је напад на Команду 2.ВО класичан терористички акт и да за тај злочин још увијек нико није одговарао.
Све то и не боли, колико боли заборав. Заборав и јесте наш највећи непријатељ! Од заборава морамо бар покушати спасити овог јунака, али и све друге јунаке, његове и наше саборце који су дали све што су имали. Дали су животе, да би ми живјели. Није ми намјера ни да заборавим оне који су случајно преживјели и борбу наставили до краја. Борбу до краја су наставила и два рођена брата Перице Новића. Отац Миливоје је умро 2012. године, никад не прежаливши смрт сина Перице.
Заслужује ли овај јунак бар да се нека улица по њему зове? Да ли је он херој Одбрамбено-отаџбинског рата или је то резервисано само за учеснике неких других ратова?
Почивај у миру јуначе и хвала за све што си учинио за нас!
Најмање што можемо учинити за тебе је да те помињемо, да помињемо твој херојски чин, чојство и јунаштво које си показао и да ти свијећу упалимо.
veteranisrpske.org 