Не обмањујте ратнике!

Свједоци смо да се свакодневно код разних људи из политичког миљеа нагло појачава брига за случајно преживјеле борце-ветеране па да их подсјетим на Пословник Народне скупштине Републике Српске и овлаштења која имају они или представници њихових странака у Народној скупштини.

Члан 185. дословно каже: „Право на предлагање закона, других прописа и општих аката имају народни посланици, предсједник Републике, Влада и најмање три хиљаде бирача

Тако да господо престаните лагати оне који су најзаслужнији што данас имате гдје бити народни посланици, предложите доношење новог или измјену постојећег Закона о правима бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих бораца.

Покрените Иницијативу да борци буду уставна и заслужна категорија! Не пребацујте кривицу једни на друге и немојте се крити иза „ваших“ бораца који су важнији од „њихових“.

Сви ви заједно сте једнако криви за овакав статус бораца у Републуци Српској!

Држава апсурда!

Generalni sekretar Veterana Republike Srpske, Aleksandar Nedić kaže da su svjesni da za ustavne amandmane moraju glasati i delegati SDA, ali da oni ne odustaju od inicijative.

  • Mi smo u obrazloženju naše inicijative naveli da je borba koju je vodila Republika Srpska u vrijeme proteklog rata na ovim prostorima bila i ostala isključivo Odbrambeno-otadžbinski rat kako bi se spasila i sačuvala Republika Srpska, njen narod i građani. Usvajanjem našeg amandmana samo se u ustavno-pravnom smislu potvrđuje i legitimiše ta istorijska činjenica, čime se ni u kom pogledu ne atakuje na bilo koji narod, bilo koje njihovo pravo, niti se vrši diskriminacija bilo koga – kaže Nedić.

Kada se ima u vidu raspodjela ustavnih nadležnosti između BiH i entiteta, ističe on, jasno je da ova pitanja spadaju u isključivu nadležnost entiteta i da se predloženim amandmanom ne krši bilo koja odredba Ustava BiH.

  • Što se tiče procedure, svjesni smo da su za usvajanje našeg ustavnog amandmana potrebni glasovi bošnjačkih, odnosno delegata SDA u Vijeću naroda RS. Ukoliko oni, prema očekivanju, budu protiv, to će dodatno pokazati u kakvom apsurdu od države živimo, jer će ispasti da oni protiv čije politike smo se borili danas odlučuju o našem statusu – kaže Nedić.

ВЕТЕРАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ВРС

ВЕТЕРАНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ су удружење учесника ратова од 1991. до 1995. године који су својим ангажовањем директно допринијели стварању Републике Српске, али и бранили  српски народ на територијама бивше СФРЈ од прогона и уништења.

За разлику од Борачке организације Републике Српске која окупља, осим истинских бораца и оне који су на  разне начине фалсификовали или купили своје учешће у рату донацијама и преварама, ветерани искључиво окупљају провјерене демобилисане припаднике Војске Републике Српске и МУП-а Републике Српске за које је извршена потпуна провјера о припадности јединицама ВРС или МУП РС, којима се знају команданти, командири и који имају своје истинске ратне саборце.

За разлику од БОРС-а, Ветерани Реублике Српске (у даљем тексту ВРС) окупљају и чланове својих породица а посебно воде бригу о својим потомцима.

ВРС баштини и чува аутентични округли знак Војске Републике Српске (на тробојци исписано име организације са крстићима између, баш као што је стајало и на знаку Војске Републике Српске). Удружење са јасном намјером баштини и скраћеницу „ВРС“!

Удружење је настало 26. маја 2012. године у Зворнику када су ВРС одржали своју Прву (Оснивачку Скупштину).

ВРС су судски регистровани по Закону о удружењима и фондацијама Републике Срспке са сједиштем у улици Видовданској 43 у Добоју и као такви посједују сву потребну документацију правног лица.

За разлику од других организација, савеза и удружења која се баве проблемима демобилисаних бораца, инвалида, чланова породица погинулих и несталих сабораца ВРС у свом дјеловању инсистирају искључиво на системским рјешењима за све истинске учеснике у борби за стварање Републике Српске, сматрајући појединачно рјешавање проблема ове популације погрешним јер оставља  пуно простора за фалсификовање и привилегије, те самим тим за неправедан однос друштва у мјерилима заслуга за настајање Републике Српске.

У том смислу на својој Другој Скупштини која је уједно била и изборна на Дан Ветерана, Видовдан 28. јуна 2014. године на Озрену, једногласно је усвојена Одлука по којој Ветерани Републике Српске морају бити Удружење од јавног интереса за Републику Српску како би се остварио основни предуслов институционалне борбе за основни програмски циљ: враћање достојанства припадницима ВРС и МУП-а РС као и члановима њихових породица изражено у достојној новчаној мјесечној надокнади за радно способне а незапослене или годишњој надокнади за запослене учеснике рата на годишњем нивоу и то 7 конвертибилних марака за сваки мјесец учешћа у рату. Тако би нпр. сваки демобилисаних а незапослени борац из ових српских ратних оружаних снага након извршене провјере о стварном учешћу у рату за 50 мјесеци учешћа остваривао 350 КМ сваког мјесеца а запослени борац у предузећу са већинским државним капиталом, управи или установи коју финансира Република Српска, исти износ остваривао на годишњем нивоу.

Ветрани Републике Српске имају детаљно разрађен план како се ово може остварити а да Република Српска потроши мање новца од оног који већ годинама неправедно распоређује на огроман број оних који то не заслужују.

Због тога ВРС инсистирају на томе да се објави Регистар бораца, јер поуздано знамо да је број од 230.000 „бораца“ који остварују принадлежности по основу учешћа у рату потпуно обесмислио учешће стварних бораца за Републику Српску и сам им тим је укинуто свако достојанство бораца који су доведени на ивицу биједе.

Ми знамо како!

Буџет за област борачко – инвалидске заштите у 2020. години износи 239 милиона КМ или за 7,4 милиона КМ више него лани.

Не можемо рећи да су то мале паре, али тврдимо да не заврше код бораца! Због тога нам је потребан праведан Регистар бораца, регистар који ће одвојити жито од кукоља и тачно рећи ко су борци а ко не.

Уставни амандман је основ свега, због тога што би издвојио случајно преживјеле борце као категорију али нажалост политичари који нас представљају не сматрају да борци треба да буду издвојени као заслужни. Посебна сједница НСРС може за било шта, али не може за борце.

Праведан Регистар бораца је следећи корак јер би рекао тачно словом и бројем колико има бораца (привилегованих и заслужних грађана Републике Српске).

Завршни корак би био Закон о правима бораца који би тачно одредио права и обавезе сваког случајно преживјелог борца и чланова породица наших погинулих сабораца и ми од та три зацртана циља одустати нећемо.

Када тако поставимо ствари моћи ћемо рећи да имамо државу за какву смо се борили и да жртве нису биле узалудне.

Уједињени можемо све!