Подигни мач свој анђеле…

Подигни мач свој анђеле…

Бора Чорба је насликао нашу стварност која и данас живи.

Како је мијењати?

И то је објаснио.

Подићи мач и сасјећи багру!

Али, ко?

Анђео!!!

Ко је анђео?

Не знам.

Гдје је?

Да знам ко је, сазнао бих и гдје је.

Aнђела нема.

Oсим, у религији и у митологији.

Дакле, неки живи, овоземаљски људи, треба да подигну мачеве и сасјеку багру. А и багра су опет неки живи људи. Овоземаљски!

И најтеже питање јесте:

Ко је тај који ће разврстати добре (анђеле) на једну страну и лоше (багру, тј ђаволе) на другу страну?

БОГ!?

Неће, јер је створитељ свега што јесте и дао је да све што јесте буде баш тако какво јесте!

Шта нам је онда чинити?

Молити се Богу да то ријеши?

Између осталог, да, молити се Богу.

Али Бог је ту да помогне.

А не и да ријеши било шта без нас. Без нашег учешћа, ништа се ријешити неће.

Зато учествуј фрајеру!

Немој само да кукаш и цвилиш !

Пљујеш, критикујеш, а ништа не чиниш.

Ja се не трудим да будем анђео, него овоземаљски створ који нешто чини да би нама саборцима било боље. Уз Божију помоћ.

Борац у рату – ветеран у миру!

Истина о Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске, пуно мање ће коштати Републику Српску од постојећег регистра бораца претрпаног лажима!

Број корисника борачко-инвалидске заштите у Републици Српској закључно са 15.09.2019. године износи 208.454 “бораца” од чега је 115.211 бораца I категорије.

🇷🇸 УСТАВНИ АМАНДМАН
🇷🇸 РЕГИСТАР БОРАЦА
🇷🇸 НОВИ-ПРАВЕДНИЈИ ЗАКОН

Зашто уставни амандман?

Република Српска би само у том случају имала право и обавезу да нас издвоји у заштити као заслужну категорију у односу на дезертере, донаторе, страначке војнике, политичке послушнике и остале друштвене групе које нису ништа дале за стварање и одбрану Републике Српске, а данас су по уставу равноправни с нама. У стварном животу су далеко изнад нас! Уставно одређење је темељ заслужних привилегија за сваког борца!

Ми, као удружење не тражимо подршку за нас него подршку скупштинском Одбору за борачко-инвалидску заштиту који је једногласно усвојио идеју, да је спроведе до краја у Народној скупштини по уставно предвиђеној процедури.

Најбитнија ствар је да то изгурамо до краја и да идеја заживи у интересу Републике Српске и сваког борца који је учествовао у њеној одбрани.

Вријеме је! 🕛

Ми, случајно преживјели борци-ветерани нисмо свјесни колика смо ми снага са члановима наших породица, али политичари то свакако јесу свјесни. Не постоји честита и поштена кућа у Републици Српској која није у одбрану Отаџбине дала бар једног борца. Поновићу честита и поштена кућа! Политичари су наше снаге итекако свјесни и зато покушавају да нас дијеле и врло вјешто су то до сада радили.

Многи од нас нису свјесни да ми сами одлучујемо о својој судбини, да смо ми снага која политичарима може рећи: “Доста је!”. Имали смо и превише стрпљења да се многе ствари ријеше, стрпљиво смо чекали да дођемо на ред али времена за чекање више немамо! Донијети су закони чак и за педере и педерке, а ми случајно преживјели борци-ветерани треба још да чекамо. До када питамо се, када најмлађи борци данас имају близу 50(педесет) година?! Многима требамо само да уграбе наше гласове, а када тражимо заслужена права у себи кажу “ко вам је крив, што сте ратовали”.

Једина “привилегија” бораца данас је та да нас позивају разна тужилаштва и судови! Када сте нам узели све узмите за себе и то! У Републици Српској права по основу борачко-инвалидске заштите данас остварује укупно 208.454 човјека од чега 115.211 бораца I категорије и 14.660 II категорије. Ми сматрамо да је та цифра пренадувана и тражићемо да се преконтролише име по име.

Нама не треба помоћ него заслужене привилегије и ми нисмо социјална категорија већ заслужна и ако Бог да уставна. Вријеме је за организовање и збијање редова у циљу остваривања наших задлужених права. Станимо у исти строј као некада и покажимо да смо и данас најбољи случајно преживјели синови Републике Српске. Подржите ПАРАДУ ПОНОСА! Окупимо се у униформама у којима смо ратовали уколико их имате, нека су и подеране. Изађимо породично и покажимо ко су људи којима ово друштво треба да се поноси, а не да склањају главу од нас.

Морам појаснити термин “ветеран” јер ме многи то питају. Ветеран рата је сваки преживјели борац, који по аутоматизму завршетком рата постаје ветеран. Борац у рату – ветеран у миру!

Не поштујући нас, случајно преживјеле ратне ветеране они показују да не поштују ни саму Републику Српску!

ЖИВЈЕЛИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ, ЖИВЈЕЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА!

У тишини је отишао и ђенерал Миловановић 😔

Преминуо Манојло Миловановић генерал – пуковник Војске Републике Српске.

Генерал Војске Републике Српске Манојло Миловановић преминуо је јутрос у Бањалуци.

Генерал Миловановић је рођен 21. новембра 1943. године од оца Јефте и мајке Маре.

Завршио је основну школу 1958. године, Подофицирску школу, смјер оклопно-механизованих јединица 1961. године, са одличним успјехом, Војну академију Копнене војске -смјер ОМЈ 1966. године, са врлодобрим успјехом, Командно – штабну школу тактике Копнене војске 1977. године, са одличним успјехом и Командно-штабну школу оператике 1987. године, са одличним успјехом. Произведен је у чин потпоручника ОМЈ 27. септембра 1966. године, а унапријеђен у чин поручника 1969 године., капетана 1972. године, капетана прве класе 1975. године, мајора 1979. године, потпуковника 1984. године, пуковника 1989. године, генерал-мајора 26. априла 1992. године, генерал -потпуковника унапријеђен је Указом Предсједника РС поводом Видовдана-Крсне славе ВРС 1994. год. и генерал-пуковника 1998. године (Унапријеђен Указом Предсједника РС поводом Дана ВРС).

Пензионисан је 22. децембра 2000. године. У ЈНА обављао је дужности командира тенка, командира тенковског вода, командира извиђачког вода, био је вршилац дужности командира вјежбалишта за подводну обуку, затим командир 2. питомачке чете, командир вјежбалишта за подводну обуку, начелник Школе резервних официра ОМЈ, командант 1. оклопног батаљона, помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове 41. оклопног пука, помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове 212. мтбр., начелник штаба 212. мтбр., командант 212. мтбр., начелник одјељења за оперативно-наставне послове Команде 3. армије.

У ВРС обављао је дужност начелника штаба Главног штаба ВРС. Био је министар одбране Републике Српске у сазиву Владе РС од 29. јануара 1998. до 2001. године. Члан је Сената Републике Српске од 2009. године. У ЈНА службовао је у гарнизонима: Бања Лука, Београд, Титов Велес, Скопље и Сарајево, а у ВРС службовао је у Хан Пијеску. Последње мјесто службовања у ЈНА му је Сарајево, на дужности начелник Одјељења за оперативно-наставне послове.

Одликован је у ЈНА: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1968.), Орденом народне армије са сребрном звијездом (1973.), Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1981.), Орденом рада са златним вијенцем (1986.), а у ВРС Орденом Немањића (1993.) и Орденом Карађорђеве звијезде Републике Српске првог реда (1995.).

Учествовао је у рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године, на дужности начелника штаба Главног штаба ВРС, уједно замјеник команданта Главног штаба ВРС. Аутор је књига:“Исламски терористи у Босни и Херцеговини“, Бања Лука 2001. и „Истине и заблуде о рату у Босни и Херцеговини (1992-1995.), Бања Лука 2005.

Генерал Миловановић ће бити сахрањен у петак 11. октобра 2019. године.
Вријеме сахране ће бити накнадно саопштено.

Слава и хвала генерале!

Парада поноса 💪🎖🇷🇸🎖💪

Дана 07.октобра 2019. године послали смо позив за јединствено дјеловање Борачкој организацији Републике Српске и чланицама Српског покрета невладиних асоцијација (СПОНА) да станемо у исти строј и заједнички дјелујемо на побољшању статуса борачко-ветеранске популације коју представљамо.

Већ дуже вријеме Ветерани Републике Српске раде на уставном одређењу бораца Одбрамбено-отаџбинског рата и та активност је коначно почела да завређује пажњу институција Републике Српске. Скупштински Одбор за борачко-инвалидску заштиту је једногласно дао позитивно мишљење иницијативи и закључак одбора је да иницијатива буде израз јединства свих бораца и свих српских политичких представника у НСРС. Да бисмо ишли даље потребан нам шири фронт и подршка свих организација,удружења и савеза који представљају борачку популацију као и сваког борца-ветерана појединачно. О важности предложеног амандман могли би причати данима али смо убјеђени да борци већ знају о чему се ради. Ми не тражимо никакве привилегије за себе и удружење које представљамо неко заслужене привилегије за сваког борца. Зашто уставни амандман ?

Наредна активност коју планирамо је као што сте горе могли прочитати “ПАРАДА ПОНОСА!” Планирамо да у Бања Луку позовемо све борце и чланове њихових породица. Да дођу у униформама које су носили у рату или у униформама својих очева и покажемо ко су стварно заслужни што данас имамо Републику Српску.

ИДЕМО ДАЉЕ,НЕМА ПРЕДАЈЕ!

О вуковима и зечевима

Послушај стари мој!

/о вуковима и зечевима/

Далеко од тога да сам ја идеалан.

Пуно ожиљака и ја носим. Можда и више од тебе.

И моје ране често соле мајмуни који ми никад ни шаку нису стиснули.

Сто пута сам и ја у себи све тјерао у пизду материну.

Себе и више пута.

Ал’ шта нам је чинити?

Да се предамо?

Kоме?

Њима?

Зечевима!?

Куртонима?

Критизерима?

Фејсбук-мудрацима?

Да се денемо у политику?

Био сам са њима и у тој каљузи, стари мој.

И мог’о сам да се носам. У кајиш. У кости. Како ‘оћеш?

Ал’ не припадам том чопору. Као ни ти!

Ми смо били вукови кад су они били зечеви.

Кад смо ми кроз минско поље ишли на метак, они су радили кафу, нафту, брашно, цигаре, суботичку ракују… штићени ДеБеом. Спавали по луксузним хотелима и банчили пo београдским сплавовима…

Али, да ти не дужим даље стари мој. Мој саборче у рату и у миру.

Знаш ли ђе је проблем у обрачуну вукива са зечевима?

Проблем је само у вуковима!

Многи су вукови данас у служби зечева.

Лако би било зечеве растјерати , да им у служби нису наша браћа из чопора.

Знам ја стари мој да и мене међу њих сврставају. Такав утисак о мени ја не могу поправити ниједном истином.

Осим, отвореним сукобом са браћом из чопора. Са чуварима зечева. А то зечеви, једва чекају!

Да се ми вукови, (или пси рата, ако је тако лакше разумјети) међусобно покољемо.

Зато полако, али сигурно у Устав!

То је једини начин да се раздвоји вукови и зечеви и да чопор буде поново на окупу.

Брод је слободан!

Брод су од 3. марта 1992. до 6. октобра исте године окупирале регуларне хрватске снаге и паравојне јединице састављене од Хрвата и муслимана тод дијела Посавине. Осим својих оружаних јединица, хрватска држава поставила је у Босански Брод и своју политичку власт која је трајала седам мејсеци, све док припадници ВРС нису Брод ослободили.

На дан 06.октобар 1992. године једнице Војске Републике Српске, под командом генерала Славка Лисице, ослободиле су Брод. У знак сјећања на ратна дешавања 90-тих година, општински одбор “Ветерана Републике Српске” сваке године 6. октобра слави Дан ослобођења Брода,тако ће бити и ове године. Општински одбор “ВРС” на челу са командантом бродског батаљона Ненадом Миличићем и члановима потомака “ПОВЕРС” годинама направи догађај за памћење сваког 6. октобра.

Заједно ратници и потомци!! 💪🇷🇸🇷🇸💪

Шеста санска бригада I. K.K

У недјељу, 29. септембра у Оштрој Луци обиљежен је дан формирања Шесте санске бригаде Првог Крајишког корпуса, која је по својој зони одговорности и активности у рату представљала једну од значајнијих јединица ВРС у Крајини. О чојству и јунаштву ове јединице најбоље говори чињеница да су били ефикасни на терену, а у њиховој позадини муслиманске породице су и даље неометано живјеле. Обиљежавање је започело у храму у Оштрој Луци, гдје је служена недјељна света литургија и помен парастос за страдале припаднике Шесте санске, као и за све Србе страдале од Косова до данашњих дана. По завршетку молитве присутни су се упутили у спомен собу, гдје су положени вијенци. Ветеране и потомке ветерана Републике Српске представљали су чланови локалног Одбора те гости из Бањалуке. Иконографија Шесте санске, праћена пригодним програмом, представљена је у ресторану ,,Лука“ пред бројним ветеранима и њиховим потомцима, који су својим бројем показали да херојска дјела остају да живе и да ће младе генерације наставити да ходају траговима чизама војника ВРС, који су жртвовали највише што су имали како би ми данас живјели у миру, слози и слободи.
Слава свим палим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата.
Аутор: Борис Ђукић
Нема предаје!!! 🇷🇸🇷🇸🇷🇸

Зашто уставни амандман?

Многи нас питају шта ми борци добијамо уставним одређењем? Е па овако: Уколико би Народна скупштина Републике Српске двотрећинском већином усвојила позитиван ствав скупштинског Одбора за борачко-инвалидску заштиту добили бисмо оно што смо давно заслужили а никата нисмо добили:

– поштовање

– углед

– коначно бисмо у држави коју смо стварали и одбранили били грађани првог, а не грађани последњег реда

– највишим актом (Уставом), бисмо утемељили право у свим сферама здравствене, пензионе, социјалне и сваке друге заштите

Република Српска би само на тај начин имала ПРАВО И ОБАВЕЗУ да нас издвоји у заштити као заслужну категорију у односу на дезертере, профитере, донаторе, страначке војнике, политичке послушнике и остале друштвене групе које нису ништа дале за стварање и Републике, а данас су по Уставу равноправни са нама. У ставарном животу су далеко изнад нас! Уставно одређење бораца је темељ заслужних привилегија за сваког борца, па према томе и за вас који питате. Учинили смо први корак ка системско рјешењу. Да ли ће и када бити учињен и други корак (усвајање у Народној скупштини) сада зависи од доследности и иницијативе скупштинског одбора али и сваког борца појединачно да подршком општеприхваћеној идеји јасно да до знања Држави да је 24(двадесетичетири) године понижавањазаиста дуг период. Нико од вас не тражи подршку за Удружење „Ветерани Републике Српске“ , подршку за било коју организацију, савез или политичку странку. Тражи се подршка идеји и законски овлашћеном Одбору за борачко-инвалидску заштиту који је једногласно усвојио идеју, да је је спроведе до краја у Народној скупштини по уставно предвиђеној процедури. Потпуно је више не битно чије је идеја, битно је да ИДЕЈА ЗАЖИВИ у интересу Републике Српске и сваког борца који је учествовао у њеној одбрани.

БОРЦИ ЋЕ БИТИ УСТАВНА КАТЕГОРИЈА, ОДУСТАТИ НЕЋЕМО! 💪🎖🇷🇸🏅💪

Хероји Одбрамбено-отаџбинског рата 🎖

Ми окупљамо одабране! Оне који знају да се „криве Дрине не могу исправити“, али знају да само док се то чини – живот има смисла!

Није тренутак за буне и револуције. Није из пуно унутрашњих, регионалних а и глобалних кретања.

То  не значи да ћемо сагињати главу и трпјети.

То значи да ћемо одговорне тјерати на разговор. Тјерати да виде и разумију. Тјерати их да не понижавају – него да поштују!

Вријеме је за организовање и увезивање ратних ветерана и чланова њихових породица. Јесте, вријеме је  више него икад.

То није хир нити хоби.

То је обавеза настала из неправде.

НЕМА ПРЕДАЈЕ!

Ујединитељско-оснивачка скупштина Ветерана Србије и Републике Српске која је одржана у манастиру Соко Град, општина Љубовија 23.јуна 2019. године гдје је присуствовао 101 делегат из различитих градова Републике Србије и Републике Српске је показала да се браћа лако сложе. Договорени су циљеви и рокови до којих се остваривање и побољшање права случајно преживјелих бораца-ветерана морају реализовати. Имали смо довољно стрпљења и чекали да дођемо на ред.

Времена за чекање више немамо!

Манастир Соко Град 23.јуни 2019. године