Само ВРС може и хоће промијенити суморну борачку стварност!

Ови што сада, ко бива таласају, то нити знају, нити могу!

То су они исти који и јесу упропастили „буну из 2014.“ трпајући се на изборне листе, а буна им је требала за бесплатну политичку промоцију.

Против „вође буне“ и данас воде прљаву кампању, јер није хтио ни на једну листу, па их је стога одјебао и вратио се кући.

При том је, по њиховим наводима, а сада и по убјеђењу многих – „узео паре од Додика“.

Додуше, вођа тадашње буне то није никад демантовао, јер добро зна да је демант исто што и сакупљање расутог перја из рашивеног јастука који нака торокуша истреса са петог спрата!

А да су први и добро осмишљени гандијевски бунт без силе и вандализма, упропастили управо појединци који ни на једним изборима не могу да мобилишу ни најужу фамилију, опет доказују потписујући политичке коалиције, и тргујући бирачким одборима у корист „великих“!

То су показали и на последњем скупу у парку „Младен Стојановић“ у Бањалуци на којима су причали о свему, осим да су им организатори на одборничким листама и да имају потписан коалициони споразум сa једним од кандидата за градоначелника Бањалуке.

Уосталом, он им је и јавно зачинио тужни скуп и то као последњи говорник. A зна се да задњи говори онај који командује.

Сви покушаји бунта бораца након фебруара 2014. године против тзв. режима, због лоше организације и недостатка ауторитета организатора, били су набачаји на волеј истом том „режиму“ против којег су те мале дезоријентисане групе, наводно устале.

После сваког покушаја и власт и опозиција су се наслађивали истим закључком: Јебо борце, нису низашта!

Промјену борачке туге најмање може мијењати официјелна, „државна“ Борачка Организација Републике Српске која је у суштини за 27 година свог постојања и највећи кривац за срамотан положај бораца који су се тако звали док су носили пушку, а постали ратни ветерани када су им пушке одузете или су их сами „окачили о клин или закопали за не дај Боже!“

Ако почнем образлагати кривицу БОРС- а бићу гори од њих или у најмању руку, испашће да сам љубоморан на њихову снагу оличену у тристотинак запослених у самој БОРС иако се представљају као сила од 137 000 чланова од којих никада нисам ни 137 видио сложних на једном мјесту. Лично мислим да више од 200 не могу ни на роштиљ извести а камоли да се сложе кога треба рушити а кога бранити. Зависи од општине до општине тј. ко је гдје на власти.

„Ветерани Републике Српске“су другачији од свих. Можда су и најгори, али другачији су сигурно. 🎖🎖🎖

Од Организације Потомака која дјелује у саставу ВРС, до руководства којем је забрањено страначко кандидовање па све до униформисања и повезивања са ратним ветеранима Србије, јесу новине у односу на учмалост и инертно постојање БОРС-е у којој већина функционера и по двадесет година испаљују ћорке о бољем статусу бораца а да су неки и од тих виђенијих функционера више рата провели у радној обавези него на фронту, а многи су и прави страначки јастребови који годинама „обнашају страначке и одборничке дужности“.

Да не околишам.

Ветерани Републике Српске /ВРС/ дефинитивно неће на улицу. Неће носити транспаренте. Неће организовати нити учествовати у протестима.

И не зато што смо „Додикови“!

Додикову борбу за Републику Српску подржавамо. Већину његовог окружења презиремо!

Он ће тек имати разлога да их презире!

Али и алтернатива је шарена лажа. Ми то знамо поуздано. Вође су им блиске Сарајстану. И то знамо. Поуздано!

Нама је најважније да вјерујемо себи и да смо се очистили од оних којима не вјерујемо.

То је кључни разлог што ћемо баш ми ускоро промјенити лош положај сабораца!

Како?

Ako вам то јавно кажемо, онда ништа нећемо промјенити. Зато: Прикључи се, Води, Слиједи или се склони!

Пионирске грешке

Пионирске грешке државе Србије у Пионирском парку у Београду!

Свима је јасно да штрајк ратних ветерана у Пионирском парку у Београду нема снагу.

Али држава Србија гријеши што га pање је најлошије рјешење.

Зашто?

– Зато што је игнорисање јако увредљиво понашање које изазива бијес са непредвидивим последицама.

– Зато што игнорисање сваког човјека који је поднио властиту жртву за Државу, има директан утицај на непознати, али огроман број патриота који ће игнорисати Државу онда када њој патриоти затребају!

– Зар неби било разумније примити промрзле ратне ветеране у топли кабинет и аргументовано разговарати шта је реално могуће урадити на побољшају статуса и угледа најзаслужнијих синова Отаџбине, а шта није могуће?

– Држава гријеши у процјени, што на основу броја спремних на смрзавање доноси закључак да у топлим собама ратни ветерани не дијеле исто мишљење са саборцима из парка.

Проста логичка математика

И владајућа структура напуни Комбак арену од 20 000 људи, од чега огроман број доведе из околних општина и градова Србије а да је та цифра тек један проценат грађана Београда.

Значи ли то да СНС у Београду нема ни 1 посто подршке?!

Наравно да не значи!

Зато, ови што читају реакције по задатку нека сугеришу тамо гдје треба, да Предсједник Вучић прими ове промрзле људе на разговор. Што прије-то боље!

Радованова шума и Додиков борачки додатак!

Радованова шума и Додиков борачки додатак!

Од Радованове обећане шуме већ одавно нема ништа.

Од српских шума користи имају само губари и партијски глодари.

Понеки прави борац, ако и одсјече који кубик да огрије ђецу, жену и себе, најчешће и најебе на некој литици, минираној живици или заврши у марици саборца полицајца.

Само партијски глодари знају гдје треба сјећи без последица за живот а у своју корист.

То је наша стварност.

Иста ствар је са рудницима, водама, пијеском, шљунком, земљом.

Све оно што је одбранила Раткова војска и војнизирана плава полиција а природа дала, данас користе само партијски војници. То је постратна војска која умјесто једне војне буквице у џепу на срцу, носи неколико партијских књижица у џепу на дупету.

Да не „дрвим“ више оно што сви знају. Од обећане шуме за борце нема ништа.

За Додикова вакта уведен је годишњи борачки додатак. Ко да даје из свог џепа, у једном тренутку непромишљенe љутње je рекао: “ Шта се борци буне, укинућу им и борачки додатак“.

Као и обично, изостала је реакциja БОРС, а „Ветерани Републике Српске“ тада нису ни постојали као Организација.

И то је један од разлога што смо основани.

Будите сигурни да од свог постоJaња до данас за „Ветеране“ нема тајни у државној превари бораца.

Ми тачно знамо гдје и како су све нас борце, политичари уз помоћ БОРС-а преварили и варају нас још увијек.

Преварени смо у темељу /у рату / и у крову / у нашем Уставу/.

ШTA САД?

Вјерујте само су двије варијанте:

Једна скоро немогућа је да Република Српска по одређеном koефицијенту награди све борце Одбрамбено- оаџбинског рата не отварајући пaндорину кутију регистра бораца пуног фалсификата и лоше категоризације.

Другa је да уласком бораца /a не било које Организације или Удружења/у Устав законски утемељимо разлике између грађана који јесу за настајање и одбрану Репуплике Српске дали нешто или много и оних који нису дали ништа и тиме изнудимо суочавање Републике Српске са фалсификованим регистром, чиме би сама била принуђена да прави пуно реалнији регистар. Након 24 године од рата реалан никада не може направити.

Док све ово траје једина мигућа варијанта је да се међусобно солидаришемо и хитно тражимо Уредбу Владе Републике Српске за мјесечну накнаду незапосленим саборцима и да се потребан износ планира буџетом за 2020. годину.

Уредба би била на снази до доношења пуно праведнијег Закона, јер постојећи је у многим одредбама неправедан, а у појединим одредбама чск и неуставан.

Народна Скупштина и Влада Републике Српске бјеже од расправе о статусу нсјзаслужнијих синова Отаџбине с намјером да биолигија драстично смањи наш број или да ишчекивање бољих дана изазове колективну предају и дизање руку у вис сваког од нас ко би нешто да мијења набоље!

НЕМА ПРЕДАЈЕ!

Подигни мач свој анђеле…

Подигни мач свој анђеле…

Бора Чорба је насликао нашу стварност која и данас живи.

Како је мијењати?

И то је објаснио.

Подићи мач и сасјећи багру!

Али, ко?

Анђео!!!

Ко је анђео?

Не знам.

Гдје је?

Да знам ко је, сазнао бих и гдје је.

Aнђела нема.

Oсим, у религији и у митологији.

Дакле, неки живи, овоземаљски људи, треба да подигну мачеве и сасјеку багру. А и багра су опет неки живи људи. Овоземаљски!

И најтеже питање јесте:

Ко је тај који ће разврстати добре (анђеле) на једну страну и лоше (багру, тј ђаволе) на другу страну?

БОГ!?

Неће, јер је створитељ свега што јесте и дао је да све што јесте буде баш тако какво јесте!

Шта нам је онда чинити?

Молити се Богу да то ријеши?

Између осталог, да, молити се Богу.

Али Бог је ту да помогне.

А не и да ријеши било шта без нас. Без нашег учешћа, ништа се ријешити неће.

Зато учествуј фрајеру!

Немој само да кукаш и цвилиш !

Пљујеш, критикујеш, а ништа не чиниш.

Ja се не трудим да будем анђео, него овоземаљски створ који нешто чини да би нама саборцима било боље. Уз Божију помоћ.

О вуковима и зечевима

Послушај стари мој!

/о вуковима и зечевима/

Далеко од тога да сам ја идеалан.

Пуно ожиљака и ја носим. Можда и више од тебе.

И моје ране често соле мајмуни који ми никад ни шаку нису стиснули.

Сто пута сам и ја у себи све тјерао у пизду материну.

Себе и више пута.

Ал’ шта нам је чинити?

Да се предамо?

Kоме?

Њима?

Зечевима!?

Куртонима?

Критизерима?

Фејсбук-мудрацима?

Да се денемо у политику?

Био сам са њима и у тој каљузи, стари мој.

И мог’о сам да се носам. У кајиш. У кости. Како ‘оћеш?

Ал’ не припадам том чопору. Као ни ти!

Ми смо били вукови кад су они били зечеви.

Кад смо ми кроз минско поље ишли на метак, они су радили кафу, нафту, брашно, цигаре, суботичку ракују… штићени ДеБеом. Спавали по луксузним хотелима и банчили пo београдским сплавовима…

Али, да ти не дужим даље стари мој. Мој саборче у рату и у миру.

Знаш ли ђе је проблем у обрачуну вукива са зечевима?

Проблем је само у вуковима!

Многи су вукови данас у служби зечева.

Лако би било зечеве растјерати , да им у служби нису наша браћа из чопора.

Знам ја стари мој да и мене међу њих сврставају. Такав утисак о мени ја не могу поправити ниједном истином.

Осим, отвореним сукобом са браћом из чопора. Са чуварима зечева. А то зечеви, једва чекају!

Да се ми вукови, (или пси рата, ако је тако лакше разумјети) међусобно покољемо.

Зато полако, али сигурно у Устав!

То је једини начин да се раздвоји вукови и зечеви и да чопор буде поново на окупу.