Почетак рата у БиХ

Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији се догодило 1. марта 1992. године током српске свадбе испред Старе цркве на Башчаршији у Сарајеву, СФРЈ, када је криминалац и припадник Зелених беретки Рамиз Делалић звани Ћело, пуцњем из пиштоља убио младожењиног оца Николу Гардовића и ранио свештеника Српске правослвне цркве Раденка Миковића. Овај догађај је био један од повода за почетак ратних сукоба у Сарајеву. На скоро свим америчким медијима овај догађај је представљен као да су Срби пуцали на муслиманске сватове.

Сахрана Николе Гардовића

Вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур је обављено у 14.30 часова на дан 1. март 1992. у храму Преображења Господњег (црква на Старој станици), на Пофалићима у општини Ново Сарајево. Вјенчање је обавио прота Воја Чаркић. Након вјенчања, сватови су се упутили у Дом свете Текле у дворишту Старе цркве на Башчаршији, гдје их је чекао заказани свадбени ручак. Пошто је саобраћај за путничка возила у центру Сарајева једносмјеран и паралелан са трамвајским саобраћајем, сватови су пут од цркве на Пофалићима до Старе цркве прошли улицама Војводе Путника и Обалом Војводе Степе, до Вијећнице, гдје се налазио најближи паркинг на стотињак метара од саме Старе цркве. Сватовску колону у путничким возилима је сачињавало око стотињак сватова. Након што су паркирали путничка возила код Вијећнице, сватови су пјешице кренули ка Старој цркви. У непосредној близини приликом уласка сватовске колоне у двориште Старе цркве, поред сватова се зауставило бијело путничко возило марке „голф“ у коме су се налазила четири криминалца, а међу којима је био Рамиз Делалићзвани Ћело.Четири криминалца предвођена Рамизом Делалићем су изашла из аутомобила „голф“ и насрнула на младожењиног оца старог свата Николу Гардовића, који је у сватовској колони обављао дужност барјактара. Рамиз Делалић је покушао да старом свату, односно барјактару Николи Гардовићу одузме сватовско знамење, заставу Српске православне цркве (тробојку са крстом), након чега је дошло до комешања у сватовској колони. Након тога је Рамиз Делалић звани Ћело отворио ватру из пиштоља, те смртно ранио младожењиног оца Николу Гардовића, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Мировића (младожењиног зета). Одмах након отварања ватре, злочинци су побјегли односећи са собом заставу Српске православне цркве коју су спалили. Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима хитне помоћи.

Поред починиоца убиства Рамиза Делалића званог Ћело, свједоци су као нападаче и саучеснике напада и убиства препознали и Суада Шабановића из Зворника, те Мухамеда Швракића, сина оснивача Зелених беретки Емина Швракића.[2] Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Рамиз Делалић Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву. Рамиз Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант девете муслиманске брдске бригаде Армије РБиХ, а од Алије Изетбеговића је за заслуге примио пиштољ са посветом.

На дан 1. марта 1992, другог дана референдума о независности Босне и Херцеговине на којем су се изјашњавали само Муслимани и Хрвати, припадник Зелених беретки Рамиз Делалићродом из Прибоја, је пуцао на српску свадбену поворку испред Старе цркве на Башчаршији и при томе убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде и у другим градовима (Шамац, Дервента.[5][6] Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, Караџић и Изетбеговић су 3. марта одржали састанак у штабу команде Југословенске народне армије у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА Милутина Кукањца. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта услиједили су мањи оружани сукоби уз употребу ватреног оружја и подизање барикада. Том приликом убијено је или рањено више десетина особа

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/УбиствостарогсватаиспредСтарецрквена_Башчаршији

Ми знамо како!

Буџет за област борачко – инвалидске заштите у 2020. години износи 239 милиона КМ или за 7,4 милиона КМ више него лани.

Не можемо рећи да су то мале паре, али тврдимо да не заврше код бораца! Због тога нам је потребан праведан Регистар бораца, регистар који ће одвојити жито од кукоља и тачно рећи ко су борци а ко не.

Уставни амандман је основ свега, због тога што би издвојио случајно преживјеле борце као категорију али нажалост политичари који нас представљају не сматрају да борци треба да буду издвојени као заслужни. Посебна сједница НСРС може за било шта, али не може за борце.

Праведан Регистар бораца је следећи корак јер би рекао тачно словом и бројем колико има бораца (привилегованих и заслужних грађана Републике Српске).

Завршни корак би био Закон о правима бораца који би тачно одредио права и обавезе сваког случајно преживјелог борца и чланова породица наших погинулих сабораца и ми од та три зацртана циља одустати нећемо.

Када тако поставимо ствари моћи ћемо рећи да имамо државу за какву смо се борили и да жртве нису биле узалудне.

Уједињени можемо све!

Регистар бораца 🎖

Појединцима можда изгледа да губимо енергију и да полако нестајемо, али ми у континуитету радимо на озбиљним стварима у настојању да бар поправимо положај сабораца и коначно поставимо ствари на своје мјесто.

Прва ствар која се мора истјерати на чистац је регистар бораца! Када кажемо регистар бораца не мислимо на овај који је списак људи који се представљају као борци. Тврдимо да садашњи регистар садржи много податка који нису тачни и много људи је на разне начине (фалсификовање, давањем нетачних података ..) стекло статус борца и то у највише случајева 1. и 2. категорије.

Ту се налазе чак и људи који су били на редовном школовању у то вријеме, жене које су се породиле у то вријеме …

Регистар овакав какав је сада треба озбиљну анализу и метлу! Очекујемо од сабораца да нам пријављују аргументовано случајеве злоупотреба борачких права које смо спремни провјерити и дати на даље поступање.

Сматрамо да би за Републику Српску стварни регистар бораца био много боље рјешење од постојећег претрпаног лажима.

Шта планирате са случајно преживјелим ветеранима?

Питање за државу, тачније за оне који је представљају:

Поштована господо, интересује нас шта планирате са случајно преживјелим борцима-ветеранима од којих данас најмлађи имају 45 година и више?!

Треба бити искрен па рећи да се Република на неки начин одужила породицама наших погинулих сабораца као и ратним војним инвалидима. Нисмо спорили, нити данас споримо да је то и био правилан ред потеза али крајње је вријеме да се држава праведно одужи и случајно преживјелим борцима-ветеранима. Ми, случајно преживјели ветерани смо свој патриотизам доказали у рату, показали смо хуманост и људскост чекајући сво ово вријеме да дођемо на ред! Стрпљиво смо чекали да се ријеше породице наше погинуле браће јер су њихове кости уграђене у темеље Републике Српске. Из небриге према нама стичемо утисак да би нас држава поштовала једино да смо мртви. Упамтите ово господо ма колико вам окрутно звучало, да није остао само један жив борац у рову и бранио ров данас не би било Републике Српске, без обзира на све жртве!

Ми као удружење смо вам доставили приједлоге рјешења и крајње је вријеме да их уградимо у измјене постојећег лошег закона!

Ми окупљамо одабране!! 💪🇷🇸🎖❤️💪

Сваки наш члан мора знати ко му је био командир, ко командант.Мора имати свој ратни пут и своје ратне другове.
Чланови „Ветерана Републике Српске“ /ВРС/ не могу бити: дезертери, донатори и „борци“ са купљењим или, по страначкој линији добијеним увјерењима о учешћу у рату!
Кроз своје Удружење ми развијамо и Организацију „Потомака Ветерана Републике Српске“ /ПОВЕРС/ који окупља наше синове и кћери на добровољној основи.
Наш циљ је да после нас управо „Потомци Ветерана Републике Српске“ живе као јака Организација која ће чувати успомену на нашу праведну борбу за очување Отаџбине чинећи је праведнијом!

Потражите у вашој локалној заједници представнике Ветерана Републике Српске и прикључите нам се у борби за побољшање статуса случајно преживјелих ратника.

Само Слога Србина Спашава!

Година у коју смо ушли на почетку је показала да ће то бити година изазова за још увијек живе, случајно преживјеле ратнике. У задњим данима прошле године почели су агресивни напади на борце и команданте Војске Републике Српске и МУП Републике Српске. Борачка организација Републике Српске се држала по страни на оркестриране нападе на пуковника Драгана Лукача, сматрајући то политиком руководство БОРС није дало подршку скупу више организација и удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата под називом: “За неутралну Републику Српску”. Није дуго требало чекати да се они, који никако не могу да прихвате Републику Српску, преко “Суда БиХ” окоме на Миломира Савчића предсједника БОРС. Сматрам да су ти напади планирани и руковођени из истог центра моћи. Како је пројекат “Правда за Давида” пропао, јер је српски народ на крају ипак препознао намјере и циљ, одлучили су да само замијене главне играче, а мета је остала иста. Мета је МУП Републике Српске! Мета није изабрана случајно јер је МУП тренутно једина оружана сила у Републици која гарантује безбједност грађанима Републике Српске.

Ова година је одлучујућа у борби за права случајно преживјелих бораца-ветерана, јер наш биолошки сат откуцава. Свакодневно нас у тишини напуштају наши саборци и искрено вјерујем да одлазе на неко боље и праведније мјесто, гдје ће се вредновати њихова жртва коју направише за живота.

Одбацимо предрасуде и станима сви у један строј у борби за заслужена права! Око многих ствари се можда и нећемо сложити али дајте да гурамо ствари које су нам свима заједнички интерес. Немојмо се дијелити на велике и мале, ове и оне него станимо у исти строј и дјелујмо заједно и синхронизовано као деведесетих година. Тада смо показали да смо војска, а не руља. Тада смо показали да само заједно можемо и нешто што изгледа немогуће. Нека 2020. година буде година за права још живих, случајно преживјелих бораца-ветерана!

Закон за све 🎖🇷🇸

Данас 10/12/2019 године у 11. часова у кабинету предсједника Владе РС одржан је састанак са делегацијом Ветерана РС. У име Владе Републике Српске у разговору су учествовали предсједник Владе Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и министар финансија Зора Видовић. Ветеране РС су представљали предсједник Удружења Душко Вукотић, потпредсједник скупштине ВРС Микан Дрљача и генерални секретар Александар Недић. Тема разговора био је нацрт Уредбе Владе РС коју су предложили Ветерани РС. Тиче се рјешавања материјалног статуса незапослених бораца и младих бораца који су били на одслужењу војног рока у току Одбрамбено-отаџбинског рата.

Закључци:

1. Премијер и његови сарадници потпуно су сагласни да је ова категорија у најтежој материјалној ситуацији.

2. Издат је налог ресорном министарству да под хитно ( најдаље до краја мјесеца) организује заједнички састанак организација, савеза и удружења насталих из Одбрамбено-отаџбинског рата, а који имају јавни интерес и да дају своје приједлоге за рјешавање статусних питања бораца, не бјежећи од тога да се распакује и постојећи Закон са свим својим недостацима.

3. Премијер је сагласан са иницијативом да основни критеријум за рјешавање материјалног статуса бораца буде новчани цензус (предлаже да то буде просјечна плата) и имовно стање борца или његове породице.

4. Наложио је ресорном министарству да уз одређене законске услове организацијама, удружењима и савезима од јавног интереса доставе регистар корисника борачко-инвалидске заштите у електронској форми.

5. Најважнији закључак учесника састанка је да су сви сагласни да системско праведније рјешење захтјева праведнију прерасподјелу постојећих права у којој не смије бити дискриминације било кога.

Невидљиви хероји 🎖🇷🇸

Ми, случајно преживјели борци-ветерани не тражимо милостињу. Тражимо основна људска права. Она права која су у Републици Српској добили многи прије нас. Нећемо их набрајати и нећемо анализирати да ли су их уопште заслужили, иако би као добри домаћини требали скренути пажњу и на то. Не тражимо ништа што нисмо заслужили!
Тражимо да живимо достојно, да имамо здравствене књижице и адекватно лијечење, приоритет при лијечењу јер смо здравље изгубили за ову државу! Неки борци су у тешким условима и не живе него чекају да умру. Треба им и кућна њега.

Пречи су вам мигранти од заборављених хероја које сви помињу, а имена им не знају. Не тражимо ми ордење ни награде.Само тражимо да нас држава не склања у страну.
Боримо се за све случајно преживјеле борце-ветеране. Нама су сви они који су се одазвали на позив отаџбине и остали ту до краја рата важни. Важни су нам и због тога јер су успјели преживјети и остали да свједоче о херојској борби српског народа, о погинулим саборцима и о њиховим херојским подвизима да остану своји на своме.

Пали сте на испиту!

Господо “народни” посланици по ко зна који пута пали сте на испиту и показали сте колике сте патриоте. Својим односом према ратним ветеранима показујете колико вам је стало до Републике Српске! На све адресе клубова “народних” посланика у Народној скупштини Републике Српске уредно је стигла Иницијатива за доношење Уредбе Владе Републике Српске о увођењу финансијске накнаде за незапослене борце-ветеране, на мјесечном нивоу.

Ни репом мрднули нисте, баш нико од вас!

Једни рачунају нека се кува и нека ратни ветерани изађу на улицу, можда омастимо брке, док би други да баш то избјегну. Ми смо ратни ветерани и нећемо штрајковати глађу јер смо и овако гладни. Нећемо носити транспаренте јер ми смо носили пушке! Натјераћемо вас све заједно да нас поштујете и уважавате!

Стидите се и понижавате своје ратнике, поштујете и славите туђе војске и ратнике. Мрзите нас јер вас подсјећамо да смо оно што ви никада нисте били и нећете бити! Јунаци, патриоте и ратници! 🇷🇸🎖

Свака земља у окружењу слави своје ратне ветеране. Оне који су је бранили, борили се за њу, крварили … Сви славе и уважавају своје ветеране. Осим вас!

Разумијемо се само међусобно.Ми борци-ветерани. Чак туђим војницима страдалим у саобраћају подижете споменике, а за наше јунаке нема мјеста за спомен обиљежје. Хумке наших сабораца још увијек су свјеже, иако је прошло скоро 30. година од рата. Свакодневно нас подјсјећају на див јунаке који су животе дали за боље сутра у нашој Републици Српској.

Поново може доћи вријеме када ћемо вам требати. Кад тад.

А ви се дотле надајте да ће туђе војске бранити вашу земљу, смрадови!

Маске ће пасти 04.децембра 2019. године!

Ветерани Републике Српске покушавају да кроз институционалну борбу побољшају статус бораца-ветерана који данас и не живе него чекају да умру. Незапослени ратници се данас сналазе како знају и умију, чекајући да их неко бар позове да зараде комад хљеба. Ми имамо рјешење како бар мало ублажити њихове финансијске проблеме. Погледајте шта тражимо од Владе РС, тражимо да се сви буџетски корисници одрекну 0,01% свог дијела колача да би незапослени ратници имали бар за основне потребе.

Чекамо на одговор од 14/11/2019. године, али изгледа да за нас времена немају?!