Морам рећи!

Поштовани саборци,

Имам обавезу као члан Радне групе који је учествовао у изради Јавног позива да се огласим. Од свих проблема бораца-ветерана ја лично као и организација коју сам представљао, Ветерани Републике Српске акценат смо ставили на случајно незапослене борце у стању социјалне потребе. Сматрам да је то први пута да је неко уопште скренуо пажњу на те људу! Појединци су то погрешно изгледа разумјели јер то није никаква надокнада или награда за учешће у рату него искључиво социјална мјера. Сам критериј ко може добити ту помоћ све говори. Не знам и није ми јасно зашто једну хуману идеју покушавамо на сваки начин оцрнити. Питам се гдје нам је нестала солидарност и братска слога? У рату смо дијелили последњу конзерву и залогај хљеба, а данас нема у нама ни трунке те солидарности 😦

Покушаћу да кратко појасним:

  • Старосна граница до 60 година је због тога јер борац након навршених 60. година има мјесечни борачки додатак
  • Укупна примања до 207,00 марака јер борац који испуњава услове за старосну пензију, а има 15. година стажа (рачунајући “ратни” стаж у дуплом трајању) и као такав не испуњава минимум за пензионисање стиче право на пензију од 207,00 марака
  • Укупан износ примања до 520,00 марака за домаћинство јер је то износ најниже плате
  • Да не посједује више од пет хектара земље (да не би стимулисали и оправдавали нерад)

Услови за пријаву по позиву јесу ригорозни из тог разлога да бисмо издвојили људе који су стварно угрожени. Од броја пријављених зависиће врста и обим давања, тј. да ли ће бити једнократна или мјесечна као и сам износ.

Морам напоменути да сама пријава не изискује никакве трошкове, саборци предају само копију личне карте а све остале потребне документе прибављају службено локалне заједнице.

Позивам све саборце да покушамо бити солидарни и братски се понашамо, да не уносимо политику и у ову социјалну мјеру као што је мјешамо у све.

Покушајмо бар овдје бити браћа и саборци, а не страначки војници.

Ја лично нисам припадник ниједне странке јер их не разликујем. Данашње странке се само разликују по боји дреса што се тиче односа према борцима и по мом личном мишљењу највећи кривац за овакво стање борачке популације је СДС. Они су након рата имали снагу да нас борце прогласе за „Титине партизане“, да забране да дезертери могу управљати јавним предузећима и много тога другог. Нису то урадили и на тај начин дали овим другима (ПДП,СНСД ..) који су вршили и врше власт након њих, крила да и даље пишају по нама. Нису то урадили јер су њихова дјеца били дезертери и као „студирали“ за вријеме рата, па након рата засјели у директорске фотеље. И умало да заборавим да напоменем да сам и ја лично деведесетих био члан тог покрета које сада критикујем. То су чињенице и ништа друго.

Вјерујте да сам ово радио из најбоље намјере, али се сад дебело питам да ли за борце треба било шта радити?!

Александар Недић, ген. сек. Ветерана РС

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s