НЕКАД СМО ВАМ БИЛИ ПОТРЕБНИ!

Преко наше кичме је све створено, а ми се понашамо као да није. Неко мора да јавно упозори и неко мора да упсли свјетло у мраку, ради свих нас,па чак и ради оних који нас не воле. Због спорости која нас окружује, посебно у институцијама система,они више покушавају одложити неголи стварно ријешити све тежи и тежи проблем. Ми морамо реаговати на било који начин и скренути пажњу на себе до понуде адекватног рјешења! Ако су нам узели прошлост за наше учешће које је било часно и поштено, не смију нам узети будућност и будућност наше дјеце! Неизвјесност је све већа и већа,притиснута бременом кризе и лошим односом према држави и нама самима. Изгледа да је наша крилатица и даље: „Од чега ти је умро комшија? Вјеруј ми, не знам од чега је живио!“ Нас највише уништва систематски лични и породични однос и бенефиције које неко неопрвдно користи! Зато и јесмо ту гдје јесмо! Ми смо се борили у рату и страдавали,а други само користили а данас ти исти неће да запосле ниједног борца,инвалида или члана њихове породице, па чак ни уз услов да добију одређени подстицај у новцу! Иако јасно у закону стоји да приоритет при запошљавању имају лица учесници рата… Тај закон се не поштује, јер нема казнених одредби! У том смислу институције система би требале у што скорије вријеме радити на томе, како би имали законску основу за утуживање и обарање конкурса, као и да се одређени пословни субјекти и јавна предузећа адекватно казне за непоштовање закона, а са друге стране да се заштитимо од бахатог понашања послодаваца! Многима је данас теже него икад’ чак теже и од ратних година! То је на жалост сурова и болна истина,јер је реалност далеко од онога што смо прижељкивали! Морамо бити одлучни у захтјевима за бољи друштвени положај и равноправан статус, а не себични лицемјери! Ми смо последњи који би требали да указују на неправилности,јер други који су изабрани и за то плаћени морају да мисле о томе. Али смо ми први којих се то тиче и редовно страдамо први као и увјек.МОРАМО ПОКАЗАТИ више способности, самопоштовања, уважавања, саборности, јер без тога нам нема пристојнијег живота! А тога пристојнијег живота је све мање за часне истинске и поштене патриоте и родољубе! Ми морамо захтијевати праведнију расподјелу, много више реда и рада, јер смо у свеопштем хаосу дошли до просјачког штапа!

НИЈЕ МОГУЋЕ НАПРАВИТИ НОВЕ ВРИЈЕДНОСТИ И ПРОМЈЕНЕ НА СТАРИМ ГРЕШКАМА, ПОГРЕШНИМ ПРИСТУПИМА И ЗАБЛУДАМА!

МИ ПРЕЖИВЈЕЛИ ТРАЖИМО МНОГЕ ОДГОВОРЕ!

Извор: Ратни ветерани Невесиња

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s