Дјеца јунаци!

РОГАТИЧКИ РАТНИ ХЕРОЈ - АЛЕКСАНДАР АЦО ОБРАДОВИЋ (20.04.1976 - 13.07.1992)

РОГАТИЧКИ РАТНИ ХЕРОЈ – АЛЕКСАНДАР АЦО ОБРАДОВИЋ (20.04.1976 – 13.07.1992)

Као што Озрен има Споменка Гостића, а Требиње Александра Маслешу, који су са 16 година положили своје животе као најмлађи борци Војске Републике Српске у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату, тако и Рогатица има свог Александра Ацу Обрадовића, који је погинуо са тек навршених 16 година као најмлађи борац Рогатичке бригаде и један од најмлађих бораца ВРС.Све је почело уз први позив рогатичким Србима да је дошло стани-пани и да се морају бранити породице, куће, имања, Српство…Иако се то по годинама старости на њега није односило, Ацо се не слушајући молбу мајке Петре и оца Пере (обоје покојни) придружио старијим комшијама из свог Мокрог Луга, Дробнића и околних села испод Рогатице.Пошто војску није служио, распоређен је да буде уз куваре, далеко од првих линија.Од првог доласка у јединицу Ацо се није био мирио са својим распоредом. Све је мање био уз куваре, а све више са борцима који су били на првим линијама.Тако је пред једну борбу против тзв АрБиХ из Брчигова, ратни командант бригаде Рајко Кушић, у постројеној јединици пред посљедњи договор за враћање окупираних српских села, у строју примјетио Ацу.-“Како се зовеш и колико ти је година“?! упитао га је командант.-“Александар Обрадовић и имам 16 година“. одговорио је Ацо.Наређујем да изађе из строја јер он у борбу не може, био је одречит командант Кушић.Пошто се старјешинска, посебно у ратним условима не коментарише и одбија, наредба је требала бити извршена.Али, на жалост није било тако…Ацо није могао поднијети да не крене у борбу и кришом се придружио борцима на линији према Брчигову.13.07. 1992 на Јаћену код села Дуљевац, група бораца Рогатичке бригаде се на трактору враћала са линије. Налетјели су на засједу у којој је смртно рањен Предраг Рајак, а рањени Миле Милутиновић, Кале Милинковић и Александар Обрадовић.Иако рањен у ногу Ацо је успио да отпуже неких 500 метара од мјеста тог кобног догађаја, покушавајући да се домогне првих српских кућа у Дуљевцу. Онако изнемогао и са пушком у руци, наслонио се на једно дрво и услијед губитка крви преминуо.Сљедећег дана су га пронашли његови саборци.Постхумно је одликован Медаљом заслуге за народ.Нека је вјечна слава свим палим борцима Војске Републике Српске, а посебно дјечацима који су умјесто играчака узели пушке и кренули у одбрану своје Отаџбине!

извор: фб-милош вук божић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s