О вуковима и зечевима

Послушај стари мој!

/о вуковима и зечевима/

Далеко од тога да сам ја идеалан.

Пуно ожиљака и ја носим. Можда и више од тебе.

И моје ране често соле мајмуни који ми никад ни шаку нису стиснули.

Сто пута сам и ја у себи све тјерао у пизду материну.

Себе и више пута.

Ал’ шта нам је чинити?

Да се предамо?

Kоме?

Њима?

Зечевима!?

Куртонима?

Критизерима?

Фејсбук-мудрацима?

Да се денемо у политику?

Био сам са њима и у тој каљузи, стари мој.

И мог’о сам да се носам. У кајиш. У кости. Како ‘оћеш?

Ал’ не припадам том чопору. Као ни ти!

Ми смо били вукови кад су они били зечеви.

Кад смо ми кроз минско поље ишли на метак, они су радили кафу, нафту, брашно, цигаре, суботичку ракују… штићени ДеБеом. Спавали по луксузним хотелима и банчили пo београдским сплавовима…

Али, да ти не дужим даље стари мој. Мој саборче у рату и у миру.

Знаш ли ђе је проблем у обрачуну вукива са зечевима?

Проблем је само у вуковима!

Многи су вукови данас у служби зечева.

Лако би било зечеве растјерати , да им у служби нису наша браћа из чопора.

Знам ја стари мој да и мене међу њих сврставају. Такав утисак о мени ја не могу поправити ниједном истином.

Осим, отвореним сукобом са браћом из чопора. Са чуварима зечева. А то зечеви, једва чекају!

Да се ми вукови, (или пси рата, ако је тако лакше разумјети) међусобно покољемо.

Зато полако, али сигурно у Устав!

То је једини начин да се раздвоји вукови и зечеви и да чопор буде поново на окупу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s